Сутра у Београду међународна премијера филма о Аушвицу "Путовање"

Срна
Сутра у Београду међународна премијера филма о Аушвицу "Путовање"

У Београду ће сутра бити одржана међународна премијера документарног филма "Путовање" који говори о нацистичком концентрационом логору Аушвиц, а чији је аутор Александра Мирић-Штифанић.

Филм ће бити приказан у "Комбанк дворани" у оквиру такмичарског програма дебитантских документарних филмова "Ентер док", на трећем издању Фестивала документарног филма "ДОК".

Ријеч је о емотивној причи, о дванаестогодишњем сину ауторке овог филма - Матији Штифанићу, који се суочава са прошлошћу своје прабаке, која је преживјела Аушвиц, тако да аутор на симболичан начин одаје почаст за храброст, идеале и непрестану борбу за слободу човјечанства.

Матија, иако припада новој генерацији, разликује се од својих вршњака, јер жели да се суочи са причом из прошлости.

Његова прабака је Милка Мењак Штифанић, која је као партизанка доспјела у Аушвиц првим женским транспортом /7. јули 1943. године/ са територије њемачке окупационе зоне у Србији.

Матија није имао прилику да је упозна, јер је умрла годину прије његовог рођења, али је зато имао прилику да прочита њене мемоаре.

Он је први у породици кога је прабакина прича заинтересовала толико да је пожелио да је истражи.

Прије тога, он је припремио донаторску изложбу, на којој је покушао да сакупи новац за одлазак у Аушвиц, а цртежи које је представио нису само његов лични доживљај мемоара и онога што је доживјела његова прабака, него и историјски документ страдања у борби за слободу.

- Ова тема је веома значајна, не само због своје историјске тежине, него првенствено, због социолошке позадине и хуманистичког карактера. С обзиром на то да је протагониста филма мој син, а да се тема и позадина приче тиче прошлости наше породице и њеног наслеђа, мотивација да се ова прича исприча била је више него очигледна и додатно подстакнута личном мотивацијом протагонисте - рекла је Срни аутор филма Митрић Штифанић.

Ова прича, истиче она, има изузетан потенцијал да својом естетско-поетском садржином прерасте у упозоравајућу поенту која нас ставља пред дилему времена у коме се губе исконске вриједности и однос према најзначајнијој људској суштини - слободи.

Према њеним ријечима, Милка Мењак Штифанић носилац је Партизанске споменице, као и Ордена за храброст "Братство и јединство", а умрла је у септембру 2005. године.

- Она је својом храброшћу и одлучношћу да истраје успела да победи највеће патње и мучења и то због великих идеја, које су биле покретачка снага. Њена борба покренула је Матију, да идући путем њеног страдања открије њену причу, суочи се са прошлоћу, откривајући шта је то слобода - поручила је Митрић Штифанић.

Главни лик филма наводи да се за прабакину причу заинтересовао у четвртом разреду, на часу историје када се говорило о Другом свјетском рату.

- Знао сам да је моја прабака била у Аушвцу, али сам тек тада од родитеља сазнао да је написала мемоаре, које сам прочитао за два дана и тада пожелео да одем у Аушвиц. Тек након две године, моји родитељи су озбиљно схватили моју намеру, али нисмо имали довољно новца за пут. Ја волим да цртам, па сам одлучио да направим донаторску изложбу, на којој ћу изложити цртеже инспирисане прабакиним мемоарима, како бих скупио новац за пут - појашњава Матија своју идеју.

Он подсјећа да је изложба одржана у Основној школи "Краљ Александар Први" у Београду 9. маја, 2019. године, на Дан побједе над фашизмом, и захваљујући великој подршци породице, родбине, пријатеља, другара из разреда, разредне, директора школе, наставника, комшија, а нарочито ујака који је дао посебну донацију, успио је да отпутује у Аушвиц, заједно са дједом Иваном Штифанићем.

- Путовали смо возом, баш као што је и прабака некада возом доспела у Аушвиц. У Аушвицу је било емотивно и потресно, сва та мучења и тортуре, о којима сам читао у мемоарима, пролазиле су ми кроз главу док сам посматрао дечије кофере, одећу, обућу и личне предмете, али ми је било посебно драго што сам био тамо, јер сам тек тада добио потпуну слику онога о чему је моја прабака писала у мемоарима и током целог пута сам имао осећај као да је ту са нама - рекао је Матија Срни.

Милка Мењак Штифанић записала је у својим мемоарима да је у Аушвицу требала надчовјечанска снага и чврста воља за животом.

- Требало се борити: против зиме, глади, вашака, стеница, шуге и разних заразних болести, које су нападале немоћни и исцрпљени организам...И поред свих мука, ми смо се смејале и певале и ругале њима, како су бедни и као су мизерни и мали у нашим очима - записала је Милка Мењак Штифанић.

Тако смо све, навела је она, увијек причале и сјећале се својих милих и драгих, када смо осјећале ону страшну глад и тугу за домовином, увијек смо храбриле једна другу - само не клонути, још мало издржати и скоро ће слобода.

Филм је сниман током 2019. године у Републици Српској, Србији и Пољској, као мастер рад аутора, који је одбранила на Академији уметности Београд 2020. године.

Свјетску премијеру филм је имао на Међународном филмском фестивалу Први кадар, у Источном Сарајеву, 9. новембра прошле године, на Међународни дан борбе против фашизма.

Продукцију филма потписују "Нови филм" Београд и "Слово филм" Бањалука.

Филм су подржали Филмски центар Србије и Министарство просвјете и културе Републике Српске.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана