Сорентино у Сарајеву: Моји филмови настају из сусрета са људима који ме инспиришу

САРАЈЕВО - Италијански редитељ Паоло Сорентино изјавио је данас у Сарајеву да никада није сазнао какве је реакције његов филм "Лоро" изазвао код бизнисмена Силвија Берлусконија (1936 - 2023) и да му је велики узор Федерико Фелини.

На мастеркласу 31. Сарајево Филм Фестивала Сорентино је истакао да се по карактеру потпуно разликује од Берлусконија и да се није интересовао да сазна његово мишљење.

- Просто је, јер сам лијен. Он је био пун живота, ентузијазма и циљева. Хтио сам да схватим како је могуће бити такав, јер је то била потпуна супротност између њега и мене. Обично ме привуку ликови далеки од мене, а онда у њих убацим нешто своје, можда скривену жељу да будем као они - рекао је редитељ пред бројном публиком у Босанском културном центру.

Говорећи о филму "Партенопа", Сорентино је објаснио да му је у приступу главној јунакињи, коју тумачи Селест Дала Порта, било важно да кроз процес писања и снимања покуша да разумије оно што му је страно.

- Током рада открио сам да мушкарац има много тога заједничког са женом. То ми је било занимљивије од уобичајеног наглашавања разлика - навео је Сорентино.

Према његовим ријечима, тема женствености није било оно што га води кроз "Партенопу", већ сам лик, коме је, како каже, приступио као и причи о Берлусконију.

Сорентино је додао да већина његових филмова настаје из сусрета с људима који га инспиришу, а визуелни аспект развија тек касније, кроз одабир локација. 

Нагласио је и да на сету ради брзо, што продуценти посебно цијене.

- Штедим им новац, а и журим кући да гледам фудбал - рекао је кроз смијех.

Подсјетио је да је дебитовао филмом "One man up" (2001), уз опаску да је тада открио да је режија забавнија од писања.

Посебно искуство, како је рекао, било је када је сазнао да Роберт Де Ниро жели да филм буде приказан на Трибека фестивалу.

На опаску модератора Огњена Главонића да се мотиви фудбала и музике често провлаче кроз његов опус, редитељ је одговорио да су то биле страсти његовог оца. 

Додао је и да је љубав према фудбалу заправо проистекла из дивљења Дијегу Марадони.

- Када сам имао 14 година и када је Марадона стигао у Напуљ, први пут сам схватио шта значи спектакл. То сам касније пронашао и у кинематографији - казао је Сорентино.

Говорећи о својим почецима, Сорентино је испричао да је у младости био депресиван и несигуран, све док није открио да филм може да буде позив за онога ко се не проналази ни у чему другом.

- Купио сам двије књиге, о писању сценарија и режији, и схватио да сам био у праву, да није потребно посебно знање да би се почело. Али касније сам открио да је таленат ипак пресудан - присјетио се Сорентино.

Подсјетио је да је каријеру започео као телевизијски сценариста, а да га музика и данас покреће на стварање, док насиље избјегава јер не воли да његови ликови пате. Истакао је и да све сценарије пише сам, јер једино тако може потпуно да разумије причу.

Сорентино је закључио да филм никада не може да спријечи трагедије у свијету, али да редитељ може пренијети дио личног искуства и створити "унутрашњи поетски свијет" кроз камеру, свјетло и монтажу.

На 31. СФФ-у биће му уручено "Почасно Срце Сарајева" за изузетан допринос кинематографији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.