Филм
Фото: ГС
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - У Културном центру Источно Ново Сарајево вечерас су приказани документарни филмови Сњежана Лаловића „Егзодус-поново“ и Драгана Елкчића „Крст-ић“ поводом 30 година од егзодуса Срба из Сарајева након потписивања Дејтонској мировног споразума из општина које су доласком и потписивањем мира припале Федерацији БиХ
Елчићев филм "Kрстић" снимљен је 1996. године и прати потресне сцене егзодуса Срба из Сарајева након потписивања Дејтонског споразума, а добитник је прве награде на фестивалу "Златни витез" у Минску.
"Егзодус поново" се такође бави овом историјском тематиком, документујући догађаје који су обиљежили почетак 1996. године у општинама којесу припале федералном Сарајеву.
И један и други документарни филм прате потресне сцене Срба који суи одбранили општине тадашњег Српског Сарајева и одлазе остављајући све што су генерацијама стварали и они и њихови преци и заједно са собом носе своје мртве не знајући ни сами гдје ће наћи нови дом.
Филм „Крст-ић“ акценат ставља на исељавање Срба са Грбавице и изнођење крста и ковчега мртвих који су дали своје животе за Републику Српску. Акценат је такође на одласку Срба у Братунац гдје закопавају своје мртве.
Ове потресне библијске сцене морале би да се преносе на млађе генерације и уврсте у књиге историје.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је након 30 година од егзодуса сарајевских Срба да у овој седмици обиљежавамо а и у задњих мјесец дана веома значајних датума за сарајевске Србе и Републику Српску.
-У овој седмици су значајне активности и покушавамо да млађим генерацијама представимо шта се дешавало прије три деценије. Људи који су то прошли добро знају шта су преживјели и они и њихове породице и њих не треба подсјећати јер они то заборавити неће , али су далеко битније генерације након њих које нису свјесни шта се дешавало- оцијенио је Ћосић.
Он је додао да и дјеца у том периоду нису била свесна шта се дешавало као људи који су иза себе оставили читаве животе да би кренули у неизвјесност ради стварања Републике Српске.
-Ево дошли смо до Источног Сарајева и Срби Сарајева су се расејали широм Републике Српске, Србије и цијеле земаљске кугле. Не постоји мјесто гдје Срби Сарајева себе нису уткали и то су људи који су свуда на земаљској кугли и цијели свијет је њихов град- рекао је Ћосић и додао да они након Сарајева граде на многим мјестима нова огњишта широм цијелог свијета .
Он је додао да сарајевскре Србе среће свуда гдје путује, да га је недавно звала жена из Аустралије која живи поред Сиднеја, да се Сарајева сјећа са сјетом и тугом.
-Ми морамо да обиљежавамо ове значајне датуме, да обиљежимо три деценије од егзодуса да би људима показали како ће обиљежити 40, 50 и више година од екзодуса и подсјећатри се на корјене одакле су дошли, на истинске корјене из Сарајева- поручио је Ћосић.
На питање да ли Република Српска и њене институције у довољној мјери посвећују пажњу Србима Сарајева и оноиме што су дали за Српску, Ћосић каже да руководство Републике Српске и Република Српска су свјесни жртве коју су сарајевски Срби уткали у ствараљње Српске.
-Међутим, да може боље, сигурно може боље. Има ствари које требамо непрестано унапређивати, има ствари на које требамо непрестано подсјећати и градити. И ми у Источном Сарајеву сигурно можемо због овопг града и људи у њему, можемо боље и људи који воде Републику Српску могу боље. Ипак треба одати признање , јер да није било Републике Српске која је свјесна жртве Срба Сарајева, сигурно не би ни Источно Сарајево данас овако изгледало. Требамо бити енергичнији и јачи, а да је Република Српска свјесна значаја Срба Сарајева, сигурно јесте- сматра Ћосић.
Филмови ће бити приказани и у сриједу, 11. марта, у Центру за културу Трново у 17.30 часова.
Приказивање филмова организовала је и организује Градска управа Источно Сарајево у сарадњи са Културним центром Источно Ново Сарајево и Кинотеком Републике Српске, а улаз на све пројекције је слободан.
Масовни егзодус сарајевских Срба званично је почео 17. фебруара 1996. године из српских сарајевских општина које су након потписивања Дејтонског споразума припале Федерације БиХ и трајао је готово до краја марта.
Процјењује се да је 120.000 до 150.000 Срба напустило своје домове у општинама Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац, Грбавица и Ново Сарајево, а један од најпотреснијих аспеката била је ексхумација и преношење посмртних остатака упокојених на територију Републике Српске.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
