РЕЦЕНЗИЈА “Сендмен” (2022): Снови су одсањани VIDEO
Скоро три деценије је екранизација стрипа “Сендмен”, аутора Нила Гејмена, једног од најважнијих дјела у историји девете умјетности била у тзв. развојном паклу продукције са безбројним одгађањима, да би ове године адаптација у виду телевизијске серије, напокон дочекала своју премијеру на стриминг сервису “Нетфликс”.
Оно што је најважније јесте то да се тај дуги пут кроз пакао исплатио у сваком погледу - серија “Сендмен” (иза које као аутори стоје сам Гејмен те сценаристи Дејвид Гојер и Алан Хајнберг), апсолутни је тријумф, не само унутар све масовнијег поджанра телевизијских стрип адаптација, већ и унутар укупне кинематографске продукције у актуелној години. С обзиром на комплексност стрип предлошка и квалитет конкуренције, то је подухват више него импресивних размјера.
Искусни Гојер и Хајнберг су мудро схватили да током пребацивања Гејменовог стрипа у други медиј морају нешто да одузму, али да једнако тако не треба нешто на силу да додају. Ишли су линијом мањег отпора постављајући експозицију у стрип маниру, са истакнутим акцентом на визуелни утисак, али не заборављајући да је суштина Гејменовог стрипа у раскошној причи и упечатљивим ликовима. Избјегавајући линеарну нарацију карактеристичну за телевизију, они су серију подијелили у два дијела повезана сјајном 6. епизодом “Звук њених крила”, држећи се слободно материјала из стрипова “Прелудијум и ноктурна” и “Луткина кућа”, како би гледаоца безболније и брже увели у поставку “Сендмен” универзума, а потом га када се нађе унутра хипнотисали игром слике, ријечи и глуме, која савршено дочарава бајковиту маштовитост Гејменове чудесне креације.
Мудро кренувши у бајковитом маниру авантуристичке фантазије, ауторска тројка је постепено причу бојила тамнијим тоновима хорора, трилера и мрачне фантастике, како би подизала темпо и атмосферу у кључним моментима прве сезоне од 10 епизода. Пратећи Гејменову визију мултижанровског мијешања, чија се инспирација кретала у епским размјерама од библијских, митолошких и шекспировских утицаја преко жанровских момената трилера, фантастике и хорора до поп културе и кинематографије, створена је серија која не робује слијепо диктату предлошка. Она га искрено поштује те што је још важније не прави јефтине компромисе, како са базичним фандом стрипа, тако ни са јуришницима културе отказивања. Поигравања расним, вјерским или родним обрасцима био је заштитни знак “Сендмена”, када то није била ствар моде или тренда, већ храбрости и поштовања и тако је третирано и данас уз јасно истицање креативности и поштовања према изворном материјалу али и ауторском доприносу сваког члана екипе.
Иако се мора одати поштовање према раду сценаристичког и визуелног дијела екипа у креирању свијета којом се креће краљ снова Морфеј и његови савезници и противници, то би био половичан посао да није перфектног глумачког кастинга који је на прави начин оживио Гејменову машту. Том Стуриџ, дословно јесте Морфеј, испрва укочени, арогантни па чак и окрутни припадник божанских бића знаних као Вјечни, али како серија одмиче он у свом карактеру открива људску и емотивну страну, што се види како на његовом лицу тако и у његовом понашању. Једнако увјерљиво парирају му сјајни Бојд Холбрук као језиви одбјегли кошмар Коринћанин или фантастични Дејвид Тјулис као хаотични Џон Ди, нови власник Морфејових оруђа. Посебна прича јесу неке генијалне минијатуре попут наступа Марка Хамила као Бундеве или Стивена Фреја као Гилберта.
Морфеј, господар снова, послије дугог заточеништва бори се да поврати своју власт и унесе ред у свијет Снивања и свијет живих људи. Но, тамо гдје се Сан креће крећу се и његова браћа и сестре Смрт, Судбина, Стихија, Суманутост, Страст и Слом са својим утицајем на крхку природу човјека. Његова прича се често одиграва у правом свијету, али се у њима појављују фантастични елементи, како би се истакла мистерија људске природе, питање добра и зла, као и посљедње преостале загонетке нашег свијета.
Гејмен се као врсни металург приче бави тајнама људског живота које не могу да се објасне до краја: љубави, родитељству, сјећању, сексуалности, пролазности, спавању и смрти, областима које понекад изгледају непријатно и преблизу једна другој. Да скратимо, Гејмен је уз помоћ својих сарадника напокон одсањао свој сан о “Сендмену” и он се креће на самој ивици савршенства, уз понеку мрвицу слабости, таман да знамо да га је одсањао стварни човјек, а не божански господар Сна.
Оцјена 5
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
