РЕЦЕНЗИЈА "Предатор: Убица убица"(2025): Ловац и ловина

Пише: Бранислав Предојевић 11.06.2025 22:42

Фото: Агенције

Требало је да прођу скоро четири деценије од прва два филма у франшизи "Предатор"(1987. и 1990.) да ова два класика седме умјетности напокон добију достојног насљедника у виду анимиране антологије под називом "Предатор: Убица убица" у режији Дена Трачтенберга.

Серијал директних наставака и кросовера са серијалом "Осми путник" није се прославила ни претјераном креативношћу нити успјехом, док се задатака није прихватио режисер и сценариста Тречтенберг, који је својим врло добрим филмом "Предатор: Плијен" из 2022. године, постигао и солидан резултат код публике и критике. Захваљујући томе добио је прилику да режира нови играни филм "Предатор: Пустаре", који стиже до краја године, али и да у тајности режира поменуту анимирану антологију "Предатор: Убица убица" заједно са Џошуом Васунгом.

Оно што је започео, радећи на свом претходном филму, овај пут захваљујући добрим резултатима "Плијена" и наглашеној подршци стриминг сервиса "Хулу", Трачтенберг је одвео корак даље, стварајући прави мали анимирани драгуљ и једно од најбољих дјела у комплетној франшизи.

Три одлично написане приче "Штит", "Мач" и "Метак" (Тречтенберг и Мич Роберт Рутуре) о предводници викиншког клана, двојици браће, самурају и нинџи из ере шогуна, те америчком пилоту из Другог свјетског рата, који постају мете свемирских ловаца, у вјечној потрази за достојним плијеном, мајсторски је спој узбудљивих заплета, упечатљиве карактеризације, сигурне режије и надахнуте анимације. Идући директно на стриминг избјегнуте су замке цензорских забрана, крв и одсјечени удови лете на све стране, а игра ловца и ловине, добија нове контуре, продубљујући на прави начин митологију матичног серијала уз ненаметљиве и забавне омаже претходницима.

Компресијом филма на три одвојене приче, које се спајају на крају, избјегнута је замака, понављања и развлачења заплета, чиме је антологија добила на наративној ефикасности и коначној ефективности утиска на публику. Када се силовити осветнички напад викиншког клана на челу са предводницом Урсом претвори у грчевиту одбрану против вишеструко надмоћнијег ратника или епски обрачун два брата близанца око очевог престола у ери самураја, постане нежељено савезништво у сукобу са крволочним свемирским ловцем, нема пуно простора за банализацију заплета или вишак дијалога, акциони ритам усисава директно гледаоца у причу стављајући га између ловца и ловине. Оно, што постаје врло брзо јасно, плијен у овом случају не планира бити немоћна жртва, већ вјештином, лукавошћу и упорношћу чине све да ловца претвори у ловину, а тада постаје јасно оно што наслов отворено сугерише, и да над убицом има убица. Трећа прича о америчком механичару, који је једини преживио сукоб своје ескадриле са предаторском летјелицом, повезује претходне двије у цјелину и даје одређену дозу хумора, разбијајући на тај начин акциону напетост и правећи равнотежу у овој триологији из три различита доба људске историје.

Јасна је премиса на којој Тречтенберг развија свој наратив, рат је некад био племенита вјештина обученог ратника, данас је тимски посао безимених професионалаца, али кад се нађете очи у очи са немилосрдним убицом из другог свијета, све људске, класне и историјске разлике нестају, борите се или умирете, и то је сва филозофија коју Трачтенберг поставља пред своје ликове.

Крајње огољена, али и крајње функционална филозофија, која је вратила "Предатор" франшизу тамо гдје треба, на есенцијалне, базичне поставке Џона Мактирнана, рођене у блату и врелини јужноамеричке џунгле прије 38 година, када је мајор Дач, мишићима, блатом и памећу, уловио свог Предатора.