РЕЦЕНЗИЈА “Градоначелник Кингстауна” (2021): Невидљиви зидови

Бранислав Предојевић
РЕЦЕНЗИЈА “Градоначелник Кингстауна” (2021): Невидљиви зидови

Један од најталентованијих америчких сценариста и режисера у посљедњој деценији Тејлор Шеридан, кроз сценарије провлачи своје тематске и стилске опсесије. Слом америчког сна, распад класичне породице и мачизма, груби типови који дјелују изван система, мање или више основа су његових филмова (“Сицарио”, “Хелл ор Хигх Њаттер” и “Њинд Ривер”) или серија (“Џеллоњстоне”, “1883”), испричаних једноставним заплетима, кроз минимум вербалне експозиције, упечатљиву камеру и снажне глумачке роле.

Ових принципа држи се и у серији “Градоначелник Кингстауна” (писаној са Хју Дилоном), емитованој крајем године на “Парамоунт плусу”. И без обзира на то што је критика била негативно расположена након прве три епизоде публика је реаговала добро, јер је добила још једну одличну серију.

Серија назив дугује имену измишљеног мјеста у Мичигену, који је препознатљив по затворима (седам затвора у кругу од десет миља), у којима је држање људи иза решетака права индустрија са двадесет хиљада робијаша. Поменути појам не односи се на изабраног првог човјека града, већ на сумњивог адвоката Мича Мекласкија (Кајл Чендлер), који посредује између затвореника, чувара, полиције, грађана, тј. између оних који су иза зидова и оних који су изван њих одржавајући равнотежу у експлозивном систему затворског града. Када Мич, сплетом трагичних околности заврши упуцан од стране бившег робијаша, његов посао преузима млађи брат Мајк (Џереми Ренер), бивши робијаш и циничнија верзија претходника. Ту је и трећи брат, полицајац Кајл (Тејлор Хендли), “добри син”, који је опрезан у вези с породичним послом, док мајка Меријем (Дајан Вест) не жели да има ишта са своја два најстарија сина, које назива гангстерима.

Заплет повлачи асоцијације на серије попут “Оза” или “Жице”, али Шеридан нема амбиције да се бави друштвеним узроцима и посљедицама корумпираног америчког законског и друштвеног система, већ се бави људима, који га чине и то онима који су декларативно слободни људи, али их зидови у њиховим главама држе затворене, као робијаше иза затворских решетака и зидова. Галерија мрачних ликова с обје стране решетака има бриљантно написану карактеризацију, а пошто је Шеридан бивши глумац, по сопственим ријечима “мрзи пуно написаног текста”, они не причају превише већ дјелују у складу са изокренутим правилима њиховог свијета.

Робијаши траже начин да олакшају затворске дане, њихове породице и жртве желе сатисфакцију за губитке, чувари желе мир и лаку зараду са стране, полицајци брутално штите систем који их храни, а Мич обавља дилове и наплаћује унапријед свима, за сваки случај. Када један дил са са стражарима и бандом Крипса крене наопако, подземни систем затворског града пуца по шавовима, а насиље експлодира за елементе на којима функционише, што је идеална средина за Шериданове антихероје који не одустају од свог пута и увјерења по цијену живота. Мудро држећи заплет на људима који живе на ивици живота и смрти, ауторски тандем не занима испитивање узрока или посљедица расизма, класне неједнакости, неефикасног правосуђа, раста криминала и сличних проблема модерне културе политичке коректности, већ их занима само живо месо које храни бездушни затворски систем Кингстауна. Систем је такав какав јесте и неће га поправити храбри појединац. Мич и његови “пословни” партнери, имају мало мотива: остати жив, прегурати дан за даном, зарадити лову и купити погодност за себе, а поправљање свијета остављају неким другим јунацима и неким другим серијама.

Ренер, очекивано бриљира као и сваки пут када се нађе на терену грубих ликова већих од живота, једнако бриљантно га прати и остатак екипе формиране без великих имена, али редом искусних епизодиста који сведеном глумом савршено прате огољеност приче и карактера. Једнако ефикасно функционишу фотографија, монтажа и музика, који након препознатљивог спорог увода у причу подижу динамику и помажу креирању мрачне атмосфере, која ће експлодирати у крви и насиљу у финалу серије.

Можда је серија критички платила свеприсутну трку хиперпродукције и исхитреног писања приказа након пар одгледаних епизода, али публика је имала стрпљења до краја, учинивши је најгледанијим премијерним серијалом “Парамоунта” у посљедње три године. Довољно за другу сезону и потпуно заслужени повратак у Кингстаун, град у којем постоје три врсте становника. Они који су затвору, они који их чувају и они што посредују између њих.

Оцјена 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана