РЕЦЕНЗИЈА “After Life” (2022): Анђео прљавог језика

Шалу на страну, ризична сценаристичка комбинација циничног и оштрог хумора с једне стране и болне мелодраме о губитку вољених с друге стране, ношена његовом вулканском ауторском енергијом и глумачким шармом комплетног ансамбла повезана је у успјешну цјелину, која је постала хит на водећем свјетском стриминг сервису, дочекавши и другу сезону током 2020. године, а потом и трећу сезону, емитовану 14. јануара ове године.

Чувени комичар бриљирао је као сценариста, режисер и глумац, доказавши да је много више од телевизијске звијезде, која је до славе стигла помјереним смислом за хумор и оштрим скечевима на рачун славних.

У поменутој актуелној и завршној  трећој сезони, Џервејс је надмашио сам себе, играјући се публиком попут луткарског мајстора,  водећи је с лакоћом од смијеха до суза кроз свих шест епизода, до убједљивог и разоружавајућег финала. Да буде боље он при томе није правио компромисе, већ се кроз уста свог главног јунака, сломљеног, бијесног и огорченог новинара Тонија Џонсона обрушава без милости на све и сваког, ко му се учини вриједном метом за стрелице његовог црног хумора.

У измишљеном градићу Тамбури и редакцију локалних новина, вијести о политичкој коректности нису стигле, јер главна ведета овог медија, поменути Џонсон не води претјерано рачуна кога ће напасти. Рики тј. Тони једнаким жаром, жестоко и тешко вријеђа бијеле и црне, мршаве и дебеле, стрејт и геј ликове, богате и сиромашне, спортисте и антиспортисте, ружне и згодне, старе и младе (укључујући и једну гласну бебу), религиозне и атеисте, надређене и подређене, покушавајући да сакрије сопствени бол и усамљеност након смрти супруге, тјерајући људе од себе. Срећом, брзо постаје јасно да је његов прљави језик само средство којим крије своје анђеоско срце што његови пријатељи брзо схватају и нимало случајно удовица Ен у једном моменту њега назива анђелом који спасава људе.

У том моменту постаје јасно зашто је драмска линија сценарија екстремно наглашена као хумористичка и зашто мелодрама стално балансира на самој ивици кича и патетике. Одговор је једноставан - како би успоставила равнотежу с бруталном бујицом комичарских увреда, који би без свог пандана одвела серију у бесмислени телевизијски трактат политички некоректног хумора, који је сам себи сврха.

Рики је довољно искусан и довољно талентован да не дозволи да се серија претвори у шоу једног човјека, колико год он добар био, већ се окружио гардом искусних ветерана и младих снага британског глумишта, који су све три сезоне маестрално носили своје улоге, како год су оне биле написане, као крајње обичне или крајње бизарне личности. Једноставна камера, која у маниру кућног видео-снимка, без радикалних кадровских захвата прати глумце и њихову међуигру, те наглаваша емоционалну патину и људску увјерљивост глумачких карактера, који савршено заокружују једноставан, али не и баналан приступ серије.

Стварни живот у једнаком омјеру чини и туга и радост, као плакање и смијех или бол и срећа, због чега не вриједи правити његов телевизијски пандан без сличног приступа. Рики то зна, у трећој сезони, сазнајемо и ми гледајући како Тони Џонсон, тај мрзовољни анђео боли, бијеса и цинизма, својим прљавим језиком лијечи ране становника Тамбурија. Тог свијета у малом у чијим је становницима лако препознати сваког од нас, а потом након завршеног посла тихо ишчезне у ништавилу или оде тамо гдје живе анђели.

Оцјена 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.