Холивуд се опрашта од Стејси Кича: Ко је био глумац из култних серија "Мајк Хамер" и "Титус"

ЛОС АНЂЕЛЕС - Амерички глумац Стејси Кич, једно од препознатљивих лица америчке телевизије и филма, преминуо је у 85. години. Кич, који је стекао велику популарност улогама у серијама "Мајк Хамер" и "Титус", а новој генерацији гледалаца био познат и по наступима у серијама "Плава крв", "Црна листа" и "Бекство из затвора", иза себе је оставио богату каријеру дугу више од шест деценија.

Његова супруга Малгожата Томаси саопштила је да је глумац преминуо у породичној кући у пољској Магдаленки, након "дуге и тешке борбе са озбиљним срчаним обољењем и срчаном инсуфицијенцијом".

Кич је каријеру започео на позоришним сценама, гдје је током шездесетих година играо у бројним бродвејским и ванбродвејским продукцијама, као и у регионалним позориштима. Посебно се истицао у Шекспировим комадима, а једно од најзначајнијих раних признања стигло је 1970. године, када је за улогу Бафала Била у представи "Индијанци" добио номинацију за награду Тони за најбољег глумца, као и признање Drama Desk. За допринос америчком позоришту примљен је 2015. године у Позоришну кућу славних.

Од Дока Холидеја до култног Мајка Хамера

Филмске улоге почео је да добија крајем шездесетих година, а већ почетком наредне деценије остварио је неколико запажених наступа. У филму "Док" (1971), уз Феј Данавеј, тумачио је легендарног револвераша Дока Холидеја, док је у полицијској драми "The New Centurions" (1972) играо уз Џорџа С. Скота.

Посебно запажена била је његова улога остарјелог и алкохолисаног боксера у филму "Fat City" (1972) редитеља Џона Хјустона, у којем је играо уз Џефа Бриџиса. Наступио је и у остварењу "The Life and Times of Judge Roy Bean" (1972) са Полом Њуменом, филму "Luther" (1974), у којем је тумачио Мартина Лутера, те телевизијском филму "Orville and Wilbur" (1972), гдје је играо пионира авијације Вилбура Рајта.

Током шездесетих година започео је и телевизијску каријеру, између осталог тумачећи Банка у телевизијској продукцији Шекспировог "Магбета" из 1968. године. Играо је и Наполеона Бонапарту у филму "The Man of Destiny" (1973), а прву редовну улогу у телевизијској серији добио је 1975. године у полицијској драми "Caribe".

Током седамдесетих наставио је да комбинује филмске и телевизијске улоге, а његов глас обиљежио је и нарацију у филму "The Duellists" (1977), редитељском дебију Ридлија Скота. Пажњу публике привукао је и као наредник Стеданко у комедији "Up in Smoke" (1978), првом филму комичарског дуа Чич и Чонг. Улогу је поновио у наставку "Nice Dreams" (1981), у којем његов лик пролази кроз низ комичних промјена под утицајем марихуане.

Играо је и у филму о подморничкој катастрофи "Gray Lady Down" (1978), уз Чарлтона Хестона, Неда Битија и Дејвида Карадина, а 1980. године појавио се у вестерну "The Long Riders" редитеља Волтера Хила, заједно са Дејвидом, Китом и Робертом Карадином. На овом филму остварио је и једини сценаристички ангажман у каријери, као извршни продуцент.

"Мајк Хамер" обиљежио телевизијску каријеру

Највећу телевизијску популарност Кич је стекао средином осамдесетих година, када је добио улогу приватног детектива Мајка Хамера, јунака крими-романа Микија Спилејна, у истоименој серији телевизијске мреже CBS. Серија је премијерно приказана 1984. године и емитована је три сезоне, до 1987. године.

Његов Хамер био је духовити, цинични и бескомпромисни приватни детектив који се кретао између њујоршких полицајаца, уличних ликова и сумњивих познанстава, а један од његових упечатљивих телевизијских партнера био је Ози Одговор, којег је играо Дени Голдман.

Продукција серије прекинута је након што је Кич ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу због посједовања кокаина. Након што се изјаснио кривим, осуђен је на девет мјесеци затвора, од којих је одслужио шест. По повратку је поново преузео улогу у серији "The New Mike Hammer", која је наставила да привлачи вјерну публику, иако никада није постала велики телевизијски хит.

Услиједио је телевизијски филм "Mike Hammer: Murder Takes All" из 1989. године, а Кич је лик популарног детектива поново оживио у ј серији "Mike Hammer, Private Eye", која је емитована током двије сезоне, 1997. и 1998. године.

Од "Америчке историје X" до "Небраске"

Упоредо са телевизијским успјесима, Кич је наставио да гради филмску каријеру. Појавио се у популарној мини-серији "The Blue and the Gray" (1982), а 1988. године тумачио је књижевног великана Ернеста Хемингвеја у истоименој телевизијској мини-серији.

Године 1996. играо је команданта Мека Малоја у филму "Escape from L.A." Џона Карпентера, немилосрдног војног заповједника који убјеђује Снејка Плискена, којег је тумачио Курт Расел, да прихвати још једну опасну мисију.

 

Посебно запажен наступ остварио је у филму "American History X" (1998), гдје је играо ментора и идеолошког вођу расистичке групе, чији лик тумачи Едвард Нортон. Иако није био у средишту приче, његова улога допринијела је снажној атмосфери овог остварења.

 

У филму "W." (2008) редитеља Оливера Стоуна појавио се у мањој, али упечатљивој улози тексашког проповједника који утиче на духовно преображење Џорџа В. Буша. Услиједили су наступи у филму "The Bourne Legacy" (2012), као и остварењу "Nebraska" (2013) Александра Пејна, у којем је играо уз Бруса Дерна.

Отац у серији "Титус" и кардинал у "Плавој крви"

Кич је остао изузетно активан и током 21. вијека, а нову генерацију гледалаца освојио је улогом Кена Титуса, строгог и ексцентричног оца главног јунака у црнохуморној серији "Titus", која је емитована на телевизији Фокс од 2000. до 2002. године.

Касније је тумачио и оца лика Мета Леблана у серији "Man with a Plan", појављивао се у серији "Prison Break", а од 2019. до 2023. године имао је понављајућу улогу у популарној криминалистичкој серији "The Blacklist".

Млађа телевизијска публика памтиће га и као надбискупа, односно кардинала Кевина Кернса, блиског пријатеља Френка Регана, којег је играо Том Селек, у серији "Blue Bloods". Кич се у овом остварењу појављивао од 2016. године, укључујући и посљедњу сезону 2024. године. Гостовао је и у серији "Two and a Half Men".

Његов глас био је препознатљив и у анимираним остварењима. У култној серији "The Simpsons" позајмио је глас Хауарду К. Дафу Осмом, предсједнику пиваре Даф, док је у Дизнијевим анимираним филмовима "Planes" (2013) и "Planes: Fire & Rescue" (2014) говорио гласом Скипера Рајлија.

Богата каријера Стејсија Кича обухватила је позориште, филм, телевизију и анимацију, а његова способност да подједнако увјерљиво игра драмске јунаке, историјске личности, полицајце и комичне ликове учинила га је једним од најсвестранијих америчких карактерних глумаца своје генерације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.