Премијера филма о генералу Михаиловићу: Борбе око Вишеграда и Рогатице на великом платну

БЕОГРАД - Љубитељи филмске умјетности присуствовали су у сриједу 21. јануара, у биоскопу Синеплекс Галерија, премијери играног филма „Ђенерал“, новог остварења редитеља Милослава Самарџића посвећеном једном од најдраматичнијих и најконтроверзнијих периода Другог свјетског рата на простору Краљевине Југославије.

Радња филма почиње на Златибору, крајем лета 1943. године, у тренутку када у Врховну команду Југословенске војске у отаџбини долази британски генерал Чарлс Армстронг, нови шеф савезничких војних мисија. У нади да ће олакшати савезничку инвазију, четници покрећу велике војне операције против њемачких и усташких снага, на простору Вишеграда, Рогатице и Романије, које ће остати упамћене као највећа антиосовинска операција у Европи ван Источног и Западног фронта.

Војници генерала Михаиловића не само да су ослободили градове у долинама ријека Дрина и Лим, него су потом пробили њемачко-хрватско-муслимански фронт на линији Јабука - Месићи - Рогатица. Покушали су да форсирају даље ка Сарајеву, као важном логистичком чворишту. Све операције су покретане у убјеђењу да ће западни савезници за правац искрцавања одабрати далматинско приморје, па је домаћи покрет отпора покушавао да припреми терен за то. 

До савезничког искрцавања, међутим, не долази, а односи између савезника и генерала Драже Михаиловића постају све напетији.
Главну улогу тумачи Никола Ракочевић, док у филму играју и Никола Васиљевић, Игор Боројевић, Александар Јеленић, Чедомир Штајн, Стеван Мрђеновић, Дејан Цицмиловић, Саша Пилиповић, Гаврило Јовановић, Стефан Јосић, Никола Дрмончић, Младен Ђорђевић, Ненад Вулевић, Никола Милојевић, Аврам Цветковић и други. 

Ауторски тим чине и асистент режије Милић Јовановић, директор фотографије Бојан Крстић, монтажер Милош Дашић и композитор Добрица Андрић.

Редитељ и сценариста Милослав Самарџић нагласио је да је филм „један на један“ са историјском грађом:

- Све што у филму изговарају и Енглез, и Србин, и Немац - све пише у документима из Бундесархива у Фрајбургу, са Станфорда и из Војног архива у Београду. Знам да већини наше јавности, а нарочито онима у окружењу, делује невероватно да су четници водили велике битке против Немаца и усташа, јер нас деценијама уче да нису испалили ни метак. 'Ђенерал' је ту да документима, у форми уметности, одговори на то 'зашто' које ме људи деценијама питају.

Улогу генерала Драгољуба Драже Михаиловића тумачи Никола Ракочевић, који је пред новинарима изнио дубоку личну и уметничку анализу овог изазова. За њега, Дража није био само историјска фигура, већ човек који носи терет читавог народа.

- Припремао сам се тако што ми је Самарџић слао аутентичне аудио снимке Драже Михаиловића. Желео сам да чујем његов глас, не из 1946. са суђења, када је то био сломљен човек, већ из 1943. године - када је он још увек оптимиста, официр који верује у савезнике, али у коме почиње да клија сумња. Тражио сам људско биће које се нервира, које доноси тешке одлуке - рекао је Ракочевић.

Филм је сниман око мјесец дана, што је дупло дуже у односу на Самарџићев претходни филм „Опкољени“. Пројекат се растегао на четири године због финансија - држава је упорно одбијала да подржи филм на конкурсима.

- Јавило нам се преко 400 донатора, махом из Србије. Људи мисле да новац долази из емиграције, али емиграција се гаси, деца су тамо асимилована. Наш филм је доказ да се обнавља задужбинарство. Домаћи привредници су осетили потребу да помогну уметност која се бави националном темом - објаснио је Самарџић.

Посебан изазов били су специјални ефекти. Док су у некадашњим партизанским спектаклима попут „Битке на Неретви“ мостови рушени као макете у чешким студијима за милионе долара, екипа „Ђенерала“ се ослонила на београдски студио „Москито“.

- Дигитално смо срушили мост у Овчар Бањи толико ефикасно да нас људи и даље питају да ли је стварно уништен. То је била једина опција да парирамо естетици коју публика очекује од ратног филма - каже редитељ.

Редитељ је признао да је филм морао проћи кроз болне резове у монтажи како би био прилагођен модерном биоскопском тржишту.

- Дистрибутери из Америке и Италије су ми јасно рекли: 'Скрати причу, публика од 14 до 24 године не гледа филмове дуже од два сата'. Избацили смо прелепе кадрове вечера у Врховној команди, чак и сцену скока падобранца која је коштала 3.000 евра. Тешка срца сам се преломио, али сам свестан да филм мора да живи у биоскопу, а не само у архиви - искрен је био Самарџић.

Како је навео Милослав Самарџић, који потписује сценарио, режију и продукцију, жеља му је да сними и наставке филма.
Након београдске премијере филм ће се приказивати у биоскопима широм Србије, а премијера у Бањалуци је заказана за 19. фебруар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.