За три дугометражна филма у Српској издвојено 1.400.000 КМ

БАЊАЛУКА – У просторијама Аудио-визуелног центра Републике Српске данас је обављено потписивање уговора о суфинансирању производње три дугометражна играна филма.

Потписивању уговора присуствовао је министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић, а уговоре је потписала директорица Аудио-визуелног центра Републике Српске Ања Илић са продуцентима пројеката који су оцијењени најбољим на Јавном конкурсу за суфинансирање производње дугометражних играних филмова у 2026. годину.

Подршку Центра добили су филмски пројекти "Хорда" у продукцији "Кабинет 101" продуцента Марка Шипке у износу 650.599,25 КМ, "Своје се месо не једе" у продукцији "Будни" продуценткиње Јелене Медић у износу 600.000 КМ, те "Дивиди" у продукцији "Козара Медиа" продуцента Бојана Вујиновића у износу 150.496 КМ.

Савремене и аутентичне филмске приче

Директорица Аудио-визуелног центра Републике Српске Ања Илић изразила је велико задовољство због чињенице да су подржана три квалитетна пројекта афирмисаних и млађих аутора.

-Велико нам је задовољство што смо сви овдје и присуствујемо потписивању уговора за подршку дугометражним играним филмовима, који су прошли на истоименом конкурсу. У питању су три дугометражна играна филма, аутора Јелене Медић, Марка Шипке и Стефана Томића. То су најбоље оцијењени пројекти и они су подржани у укупном износу од 1.400.000 марака. Нама је јако драго што је то тако и што смо имали пет пројеката конкретно на предметном конкурсу. Три су подржана, а паралелно је био отворен конкурс за краткометражне игране филмове. Нажалост, ту није подржан ниједан пројекат, али зато имамо три дугометражна играна филма", истакла је Илићева.

Према њеним ријечима, Стефан Томић први креће са временским планом реализације и ускоро улази у производњу.

-Затим Марко Шипка и Јелена Медић, већ афирмисани аутори, добро познати аутори који имају иза себе радове који су препознати и на међународној сцени, и регионално. Ми се јако радујемо и овим њиховим будућим пројектима, радујемо се премијерама. Сматрамо да су приче јако важне. Сва три филма су потпуно и тематски и стилски различита, али опет аутентична, и то су приче које се свих нас тичу. Тако да ћу замолити њих када буду причали о филмовима да кажу неколико ствари, у смислу теме, шта су они замислили и како су замислили да испричају те своје приче", рекла је Илићева.

Она је додала да Центар остаје сигуран ослонац свим ствараоцима, посебно онима који су на почетку каријере.

-Центар остаје ту подршка свима, нарочито младим ауторима. Ми овдје почињемо заједничко наше путовање, и заједничку причу, и они имају апсолутну подршку, и логистичку и сваку другу, до саме реализације филма. Желим да се захвалим министру који је ту, који је дошао, који је стварно велика подршка и значајан сарадник за Аудио-визуелни центар Републике Српске. И овом приликом желим да се захвалим и предсједнику Владе, и члановима Владе Републике Српске, који су препознали значај кинематографије и аудио-визуелног стваралаштва, те што пружају несебичну подршку у реализацији свих пројеката које подржава Центар", закључила је Илић.

Стабилно финансирање за развој културне сцене

Министар просвјете и културе у Влади Републике Српске Боривоје Голубовић нагласио је да се кроз овакве пројекте системски оснажује домаћа култура.

-Искрено честитам свим актерима потписивања данашњег уговора, данашњих уговора у смислу, да кажем, будуће филмске продукције, односно три дугометражна филма, чиме на тај начин ми у принципу јачамо домаћу сцену, домаћу културну сцену, ово филмско стваралаштво, као и, наравно, комплетан аудио-визуелни сектор. Наравно, посебна захвалност и руководству Аудио-визуелног центра и на свему ономе што су радили у досадашњем периоду када је у питању његовање културе сјећања и памћења. Наравно да овакви пројекти имају великог значаја за саму Републику Српску, и ми на тај начин, и сама Влада Републике Српске, придајемо велики значај у овом дијелу и овом смислу и обезбјеђујемо додатна средства како би Република Српска била видљива кроз филмску продукцију и филмско стваралаштво, како на домаћем плану, тако и на међународном плану", рекао је Голубовић.

Министар је подсјетио да су нова законска рјешења донијела сигурност раду ове институције.

-Свакако да на овакав начин додатно развијамо и оснажујемо културу и све оне културне догађаје, а оно што је битно нагласити, да смо ми и законским рјешењима осигурали стабилно финансирање самог Аудио-визуелног центра, јер је то од ширег друштвеног значаја за комплетну Републику Српску. Оно што желим посебно да нагласим јесте да од укупних средстава која се издвајају према Аудио-визуелном центру, преко 85 одсто средстава иде на програмске активности, док остали дио одлази на све оне режијске трошкове, па и плате самих запослених. И, наравно, Влада Републике Српске на челу са предсједником Владе господином Минићем, а ако се сјећате, мало ћу вас и напоменути, у самом експозеу предсједника Владе, он је тада рекао да ће се посебна пажња посветити кад је у питању његовање културе и сјећања, памћења. Ево, још једном, Влада Републике Српске и наравно Министарство просвјете и културе остају на том фону у смислу даљег финансирања, оснаживања и јачања комплетне културне сцене у Републици Српској. Хвала", поручио је Голубовић.

"Своје се месо не једе" – Универзална прича о самоспасењу

Јелена Медић, испред продукције "Будни", приближила је тему свог филма "Своје се месо не једе", те открила даље планове за међународно кофинансирање.

-"Пројекат са којим смо ми изашли на конкурс Аудио-визуелног центра је филм "Своје се месо не једе". То је једна савремена прича о самоспасењу од научених ствари, али такође и од самога себе. То је једна потпуно савремена прича, која мислим да се тиче свих нас, прича о ослобођењу, о налажењу себе. Иако је она дубоко укоријењена у нашу културу, ја мислим да је то једна универзална прича која је тренутно актуелна свуда у свијету. И због тога се врло радујем што смо добили подршку Аудио-визуелног центра да је снимимо. Мислим, то је нека прича која се мене дубоко лично тиче и због тога ми је нарочито стало да је испричам. И врло се радујем да ће она ускоро бити снимљена. Подршка Аудио-визуелног центра је неки први корак који њој омогућава да буде реализована", рекла је Медићева.

Добијена средства, како истиче, представљају половину буџета за реализацију.

-Средства која смо ми добили су половина буџета који је нама потребан. Наредни кораци су излазак на конкурс за мањинску копродукцију у Словенији, гдје имамо врло јаку основу за копродукцију, а након тога нам је комисија савјетовала излазак на Евроимаж. У данашње вријеме женске перспективе добијају свој простор. Евроимаж је фонд који на томе врло много ради, јер 50 одсто својих средстава одваја за ауторке, а 50 одсто за ауторе. Мислим да код нас још увијек није дошло до те врсте расподјеле међу филмским ауторима. Много је више мушких аутора и даље код нас него женских. Без обзира на то, ја мислим да се овај филм бави дубоко људском темом. Иако је из женског угла, мислим да није нужно оно што бисмо ми рекли женски филм. Жељела бих само још једну ствар да кажем. Нарочито ми је значајно што је комисија препознала неку врсту терапеутске моћи коју овај филм има и то је оно због чега ја заиста желим да га истрачим (испричам)", истакла је Медићева.

"Хорда" – Искривљена слобода у преломним данима 1995. године

Режисер и продуцент Марко Шипка осврнуо се на дуг пут развоја филма "Хорда" и специфичан драматуршки парадокс који ова ратна драма доноси.

-Ја желим да искористим ову прилику такође да се захвалим Аудио-визуелном центру Републике Српске на подршци, не само на овом конкурсу, зато што је пројекат "Хорда" добио подршку и у тренуцима када је био само неколико реченица на папиру. Дакле, од конкурса за развој сценарија, преко конкурса за развој пројекта гдје је урађен велики дио посла, и сада до овог најбитнијег конкурса за суфинансирање производње. Хорда је филм који говори о једном тешком и турбулентном периоду, али важном периоду у историји Републике Српске. Ради се о групи дјечака који у љето и јесен 1995. године, дакле непосредно пред потписивање Дејтонског споразума, усљед неког недостатка ауторитета, родитеља и свеопштег хаоса, а сви знамо шта се тамо дешавало, бивају препуштени сами себи и улици. Они формирају своју банду коју ја називам Хорда, отуда и наслов филма, гдје покушавају просто да опстану, да пронађу неко своје мјесто под сунцем, појаснио је Шипка.

Шипка наглашава да срж филма лежи у јаком контрасту тадашњег времена.

-Оно што мене посебно интересује у тој причи јесте и тај контраст, дакле, у тренуцима када је све црно и помало безнадежно, они на неки начин уживају у некој посебној врсти слободе, ненормалне слободе на тренутке и неморалне слободе. И онда, како се филм ближе крају, кад се појављује свјетло на крају тунела, кад постаје извјесно да ће бити потписано примирје и тако даље, они на неки начин ту слободу губе, тако да је то нека врста парадокса који је негдје у средишту драматуршке конструкције филма. Поред тога, они, наравно, та група дјечака, они нису лишени свих оних проблема са којима се сусрећу њихови вршњаци било гдје у свијету или у било ком временском или неком историјском контексту, у смислу првих љубави, сукоба са родитељима, са ауторитетом, потраге за властитим идентитетом. Тако да филм, иако је врло локално утемељен, он има и ту универзалну компоненту, што нам такође даје могућност да, надам се, касније има успјех и у комерцијалној дистрибуцији, али и да има неки свој фестивалски живот, изјавио је аутор "Хорде".

"Дивиди" – Драмска одисеја пожртвованог оца

Млади аутор Стефан Томић представио је свој дебитантски дугометражни играни филм "Дивиди", који се реализује у продукцији куће "Козара Медиа".

-Филм "Дивиди" је тематски прича о пожртвованости родитеља, самим тим сматрам да је то битно и актуелно данас. У питању је мој дебитантски филм, па самим тим и та подршка Аудио-визуелног центра је веома значајна. Значајно је што постоји неко мјесто које пружа младим ауторима након академије да могу да конкуришу, да пишу идеје, да могу да иду негдје са тим идејама и да добију корисне савјете од комисије. И у сваком случају, чињеница да је то дебитантски филм говори колико ми је драго да сам добио прилику да радим на том филму. Тако да, у суштини, сад је преостало само да га снимим, навео је Томић.

Талентовани аутор навео је драматуршки оквир ове приче на граници жанрова.

-У питању је драма, ради се о оцу који жели да сину купи DVD плејер. У 2007. години је смјештена радња и то може звучати јако једноставно. Али, наравно, закомпликовали смо радњу и ставили смо га на једну одисеју и показали колико је отац спреман ићи далеко за свог сина. Значи, драма али са елемнтима комедије, што би се модерно рекло драмедија, закључио је Томић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.