Павликовском и Инаритуу уручено Почасно Срце Сарајева

Anadolija
Павликовском и Инаритуу уручено Почасно Срце Сарајева

Сарајево - Редитељу Павелу Павликовском и Алејандру Гонзалезу Инаритуу, на свечаној церемонији отварања 25. Сарајево Филм Фестивала у Народном позоришту у Сарајеву, уручено је Почасно Срце Сарајева.

Сарајево Филм Фестивал за свој 25. рођендан Павликовском је на овај начин одало признање за изузетан допринос филмској умјетности и пријатељство које га повезује са Сарајевом и Босном и Херцеговином.

Пољски редитељ Павел Павликовски поручио је да је Сарајево посјећивао годинама, прије рата, након рата и да је оно по њему град јаког срца.

“То је срце заиста јако, јаче од идеологија, национализма, различитих ствари из хисторије. Овај фестивал је нешто што то осликава”, рекао је Павликовски.

Оскаровац Алејандро Гонзалез Инариту поручио је да је Срце Сарајева изузетно признање за његов рад.

“Позиван сам неколико пута током година, али из професионалних и личних разлога нисам могао. Увијек сам сањао о томе да дођем у Сарајево и сада тај сан проживљавам. Овдје сам са супругом, кћерком и пријатељима. Ову част дијелим са својим драгим пријатељима Павликовским и Данисом Тановићем”, рекао је Гонзалез Инариту.

Програм “Посвећено” ће приказати богату ретроспективу његових радова, од документараца које је радио за ББЦ до најновијих успјешница “Ида” и “Хладни рат”. Павликовски је већ био гост Сарајево Филм Фестивала 2014. године, када је представио филм “Ида” те прошле године, када је “Хладни рат” отворио фестивал.

Рођен 1957. године у Варшави, Павликовски је као 14-годишњак из Пољске прво отишао у Велику Британију, затим у Њемачку и Италију, прије него што се 1977. скрасио у Великој Британији. Студирао је књижевност у Лондону и на Оксфорду. Касних 1980-их почео је радити документарне филмове за ББЦ. Његови документарци, међу којима су Од Москве до Пиетусхког: Путовање с Бенедицтом Џерофеџевим (1990), Достојевски на путу (1991), Српска епика (1992), На одмору са Зхириновским (1995), освојили су бројне међународне награде, укључујући “Emmy” и “Prix Italia”.

Године 1998. окренуо се фикцији нискобуџетним ТВ филмом “Крадљивци аута”, након којег су услиједили играни филмови “Посљедње уточиште” (2000) и “Моје љето љубави” (2004), за које је потписао сценариј и режију. Оба филма освојила су награде Британске академије филмске и телевизијске умјетности (БАФТА) и многе друга признања на фестивалима широм свијета. Након филма “Жена из петог округа” (2011), услиједио је изванредан успјех с филмом “Ида”, који је поред Оскара за филм изван енглеског говорног подручја освојио и пет Европских филмских награда, награде “Бафта”, “Гоџа” и бројна друга признања. У Пољску се вратио 2013. године, док је завршавао филм “Ида”. Живи у Варшави и предаје филмску режију и сценариј на школи филмске режије “Wajda School”.

Инариту је мексички филмски продуцент, режисер, сценариста и композитор. Први мексички режисер који је добио номинацију за Оскара за најбољу режију и награду Америчког удружења режисера за најбољу режију - “играни филм” за свој филм “Бабел” из 2007.

Инариту је 2015. освојио Оскара за најбољу режију, најбољи оригинални сценариј и најбољи филм за “Birdman”. На 88. додјели “Оскара” освојио је награду Оскара за најбољу режију за његов шести филм “Повратник”. Он је трећи режисер који је освојио два узастопна Оскра након Џона Форда и Џозефа Л. Манкиевича.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана