"Одјељење Q"(2025): Побједници из подрума

Бранислав Предојевић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: илустрација

Захваљујући глобалној моћи сервиса "Нетфликс" постало је могуће стварање серија попут "Одјељење Q"(Dept Q), криминалистичке драме настале по идеји данског писца Јусија Адлера Олсена, чија је радња за потребе екранизације премјештена у Шкотску, иза које стоји амерички сценариста и режисер Скот Френк, а гледа је двије трећине планете.

Иако овако описан, овај поп културни "мелтинг пот" дјелује као збрка у најави, он срећом то није, већ је ријеч од једној од најбољих и најзанимљивијих криминалистичких серија у години препуној сјајних остварења из овог жанра. 

Заслуге за то свако иду прије свега на рачун аутора Скота Френка, искусног америчког сценаристе и режисера ("Сувишни извјештај" "Логан", "Краљичин гамбит", "Монсињор Спејд"), који је идеју стварања англосаксонизоване верзије Олсеновог предлошка, спровео методично, прецизно и крајње надахнуто. Прича о инспектору Карлу Мерку (Метју Гуд) и његовом одјељењу губитника из Одјељења за неријешене случајеве полиције Единбурга прије свега је школски примјер како се пише занимљив, али ефикасан крими-заплет, упечатљиви ликови и мајсторски темпиран расплет, дубоко утопљени у друштвено и социјално окружење Велике Британије.

У одличном прологу пилот епизоде упознајемо лик Карла Мерка, врсног детектива, али дрског и арогантног човјека, који током рутинске контроле пријаве убиства заврши упуцан, његов партнер Џејмс Харди (Џејми Сајвс) тешко рањен и парализован, а позорник који је пријавио убиство мртав. И врло брзо схватамо зашто је Мерк завшио у подруму полиције водећи случајно формирано Одјељење Q. 

Ионако тежак карактер након рањавања није баш ментално стабилан, склон је пићу, има проблема са сином и бившом супругом, а није ни срећан што мора ићи на психолошке процјене. Окружен сличним профилом ликова, бившим сиријским полицајцем Акрамом (иначе у књигама Асадом, али то име није баш у моди на западу),  суицидалном полицајком Роуз (Леа Бирн) и непокретним партнером Хардијем као савјетником, он преузима четири године стар случај нестанка тужитељке Мерит Линград. Амбициозна адвокатица, током каријере створила је десетине непријатеља, и сваки од њих би могао бити одговоран за њен нестанак. Врло брзо нам Френк открива да је Мерит жива, али заточена у хиперболичној комори, гдје је двоје отмичара садистички кажњавају за непознати гријех из прошлости. 

И чињеница да ми знамо да је објекат истраге жив, ништа не квари саму чар детективске мистерије, док Мерк и екипа лутају тражећи кривца борећи се успут са сопственим демонима, са друге стране Мерит кроз флешбекове открива своју младост испуњену тајнама и трагедијама. Вријеме полако цури, а Френк и његова коауторка Чанди Лакани велемајсторски креирају атмосферу параноје и сумње, док се играју са нервима публике бацајући им дио по дио џиновске слагалице чији се коријени крију далеко у дјетињству нестале тужитељке.

Можда би ова комбинација америчко-британско-скандинавског ноара, уз шкотски акцент, била само добра идеја, али уз помоћ импресивне глумачке подјеле британског глумишта она дефинитивно постаје једна од серија године, која чистим шармом и сировом енергијом, у сваком сегменту бјежи за корак испред, далеко богатијој конкуренцији. Прецизније речено, глумачки ансамбл бриљира од главне па до посљедње епизодне улоге. 

Гуд је болесно неодољив као депресивни, саркастични мизантроп са врсним полицијским инстинктом. Његова противтежа у серији, сјајни Алекејс Манвелов, дословно плијени сваки кадар као Акрам, мистериозни и хладнокрвни сиријски избјеглица, са искуством које превазилази полицијску рутину. Једнако тако низ феноменалних глумица попут Клое Пири, Кејт Дики, Лее Бирн или Кели Мекдоналд,  редом бриљирају као Мерит Линград, посрнула полицајка Роуз, Меркова шефица Кејт Дики и психијатар Рејчел, користећи сваки тренутак да демонстрирају супериорност глумачке школе "Made in UK".

Кад имате тако мајсторски сложен сценарио, врсну екипу и искусног ветерана на челу ауторске екипе, није велико чудо што је овај пројекат из другог плана креативно престигао конкуренте, створио одану публику и пружио есенцијалну радост гледања квалитетно написане, одглумљене и режиране криминалистичке серије. У свијету, које немилосрдно глорификују супериорне побједнике, лијепо је видјети губитнике из подрума, кад дочекају свој мали тренутак тријумфа.

Оцјена 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.