Неле Карајлић: Рок музика ће ући у неку фазу музеја као што се то десило опери
БЕОГРАД - Проблем серије "Сложна браћа" је формат у којем је присиљена да буде спакована, као "једина на планети комедија а траје 50 минута, што се обично не ради", каже Неле Карајлић о другој сезони серије "Сложна браћа - Некст ђенерејшн" у интервјуу за Танјуг.
"Обично комедије, чак и оне које смо гледали као клиници, од 'Монти Пајтона', преко 'Позоришта у кући', 'Мућки' или 'Ало, ало', трају пола сат. Нас је стрпало у незгодан калуп да испричамо духовиту причу, комедију забуне, али да наша епизода мора да траје скоро дупло", истакао је Карајлић.
Према његовим ријечима, "Сложна браћа" су успјела зато што су се људи закачили за јунаке, а серија је привукла у оном најважнијем - ведрином и добром вољом, "чак иако главни јунаци имају све мане наших народа и народности".
"Глумци су, њихови карактери, погођени. Врло су сугестивни и привукли су публику на своју страну", навео је Карајлић.
Када је осамдесетих рађен хумористички телевизијски серијал "Топ листа надреалиста", што се тиче дијалога "сценарио наизглед није постојао, али је био дубоко усађен у наш менталитет и онда је било довољно да се у скечу подијеле улоге", подсјетио је Карајлић.
Према његовим ријечима, када се ради са људима који не припадају вашем социјалном, културолошком и миљеу ваших година морате имати много прецизнији текст на папиру и глумца који уме да пренесе поруку и да је вјешт и симпатичан.
"Најважнији посао 'Сложне браће' је био управо кастинг. Како да изаберемо осам глумаца који ће између себе да додају лопту, а да изгледају као да су фудбалски клуб Барселона, а не Чукарички", истакао је Карајлић.
Упитан како ће изгледати кафана "Сложна браћа" 2055. године, Карајлић је рекао да је увек оптимиста јер мислим да "какву год препреку имамо, не само на Балкану, него свијет, да смо у стању да је на неки начин прескочимо, да увек на крају побиједи нешто што можемо назват добрим".
"Како год да се окрену ствари увек ће постојати једна тачка која ће људе са ових простора привући себи, као нека сила гравитације, у којој ће људи почети да комуницирају и траже начин да им живот буде лепши", оценио је Карајлић.
Примјетивши да је "човек проклето биће, грамзив, похлепан", Карајлић је додао да сви јунаци у 'Сложној браћи', осим двоје младих, "имају карактеристику да им је још који динар да мазну".
Говорећи о будућности живог извођења у свијету технолошких резолуција, Карајлић је рекао да ће преживети јер "не постоји ниједан тренутак у историји људског рода да неко није покушао покретом, гласом, реченицом да пробуди узбуђење".
Према његовим ријечима, извођачи ће бити условљени одређеном технологијом па ће публика тражити све више од оних који наступају у технолошком смислу.
"Што се тиче рок музике ући ће у неку фазу музеја, у коју је (Ђузепе) Верди ушао са својим операма. Па ће Битлсе, Стонсе, Забрањено пушење свирати неко други, али ће енергија бити мање-више иста или слична", нагласио је певач.
Технолошки је могуће да ће се снимци рок музичара након њихове смрти програмски пуштати на концерти на стадионима, али Карајлић прије вјерује да ће бити кавер бендова, као што већ свирају музику AC/DC или Пинк Флојд.
"Најважније је да живи наступ преживи, а хоће сигурно. Позориште сигурно. Оно не може да се замијени, не може ниједна филмска трака да замијени човека који игра испред вас, коме видите лице и грашке зноја. Класично сликарство ће да преживи. Мона Лиза ће остати Мона Лиза. И наравно књига. Она је неуништива", објаснио је Карајлић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
