Мики Манојловић: Зафрановић ће снимити филм са великим Ф

Танјуг
Мики Манојловић: Зафрановић ће снимити филм са великим Ф

БЕОГРАД - Глумац Предраг Мики Манојловић каже за Тањуг да га је заинтригирао хрватски “Стриц”, да од Лордана Зафрановића треба очекивати велики филм о Јасеновцу, да је Оскар “Ничије земље” био успјех свих у региону и да би, прије свега телевизије, требало да отворе врата младим драмским телентима.

Манојловић је рекао да га је улози у “Стрицу”, који је тренутно у српским биоскопима, привукао “изванредан, вишеслојан сценарио” и да је процес сарадње се хрватским ауторима Андријом Мардешићем и Давидом Капцем био “јако леп, непредвидив и креативан”.

Према његовим ријечима, “Стриц” “интригира, буди емоције” и “такав филм није снимљен овде”, са причом о “савременом човеку који враћа себе и друге у осамдесете, у године своје личне трауме”.

Манојловић је играо и у недавном дебитантском остварењу редитеља Ненада Павловића “Траг дивљачи”, рађеном по романима његовог оца Живојина Павловића, код кога је играо у филму “Хајка” (1977).

Глумац каже да је захваљујући “Стрицу” и “Трагу дивљачи” добио могућност да у себи пронађе “нове просторчиће сопственог бића”. “Зато то и живим. Кад будем почео да откривам сам себе, биће досадно тад ме нећете гледати”, рекао је Манојловић.

Осврћући се на сарадњу са редитељима “Прашке школе”, Манојловић је оцијенио да се она наслонила на претходни Црни талас и пласирала “нашу кинематогарфију у највише могуће висине”, пошто су учили од фантастичних професора попут Милош Формана и Елмара Клоса, који су били у пуној креативној снази.

Кључне личности за даљи развој “Прашке школе” биле су уреднице у телевизијама Београд Зора Кораћ и у Загреб Нола које су “умеле да препознају дар”, сматра Мањојловић.

“Да их није било не би било ни 'Прашке школе', кратких документарних филмова и првих радова на основу којих су снимили прве филмове или серије, као 'Грлом у јагоде', 'Погледај ме невернице'. Јако је битно кад сте млади да будете дебитант на време”, нагласио је Манојловић.

Као човјека изузетне интелигенције и огромног талента, кога необично цијени, Манојловић је навео редитеља Милоша Радовића, који је дебитаовао у својим педесетим годинама, “таква врста интелигенције мора да избије у филмском гејзору пуно раније”.

Присетивши се да је његова прва сарадња са једним од прашких ђака, редитељем Емиром Кустурицем “Мој отац на службеном путу” био номинован за америчког Оскара за страни филм 1985. године, Манојловић је рекао да је награда ипак припала “Званичној верзији”, тада политички занимљивијем и коректнијем остварењу.

Према његовим ријечима, гласачима америчке академије је временски била ближа тема свргавања предсједника Салвадора Аљендеа у Аргентини 1973. него резолуција Информбиро у Југославији 1948. години.

Манојловић је нагласио да је било важно за све у региону што је филм Даниса Тановића “Ничија земља” (2001) добио Оскара за страни филм.

“Не само за Босну и Херцеговину, него цео регион и део Европе који није енглеско говорно подручје. Тиме храбри и скреће пажњу, даје наду овдашњим људима. Мотивише. Кад га он (Данис) добије - добили смо га сви”, навео је Манојловић.

Према његовим ријечима, у Европи филмски радници схватајају важност заједничког организовања, па Европска филмска академија нема важност какву има америчка, и на Старом континенту ''су сви упућени стално да буду малецки''.

“Филмска индустрија је у таквој интересној, финансијској експлозији да ту нема милости. Гледа се само интерес. Филм иде на бројност и профит. У исто време формира нове генерације гледалаца. Мислилаца или немислиаца”, оцијенио је глумац.

Манојловић је додао да умјетност треба да развија машту, док прекоокенаски филм већином служи да опусти гледаоца и “ствара новог човека који је глуп, и има неколико физиолошких потреба”. Према његовим ријечима, међу више стотина америчких филмова годишње произведених има свега неколико одличних, а од оних који су добили Оскара издвојио је “Ла ла ленд” и “Америчку љепоту”, као покушај да се истакне умјетност у мору специјалних ефеката.

Манојловић учествује у екранизацији у серији романа Добрице Ћосића “Време смрти” и истиче да иза пројекта стоје “људи који мисле, имају потребу да то ураде, не због новца, већ зато што верују то”.

Са јединим од редитеља “Прашке школе” са којим до сада није радио Лорданом Зафрановићем, Манојловић је љетос почео снимање филма “Златни рез 42 - Дјеца Козаре” о страдању Срба на Козари и у концентрационом логору Јасеновац током Другог свјетског рата.

 Манојловић је подсјетио да је Зафрановић “снимио филмове који остају, он је велики редитељ”, а за филм који се ради на основу старог сценарија Арсена Диклића оцијенио је да ће “бити филм са великим Ф”.

“На тему страдања Јасеновца, свих страдања, можете да снимите филмова колико је судбина било. О Јасеновцу се нису снимали филмови, није ми јасно зашто. Као ни о Голом отоку. Неко кад се усуди да такне тему Јасеновца треба да је такне тако тако да буде инспирисан филмовима као 'Шиндлерова листа' или 'Живот је леп'“, оцијенио је Манојловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана