Маратонци побиједили нове филмске хитове

Бањалука - Иако је савремена продукција донијела филмове са невјероватним сценским ефектима, костимима и шминком, публика и даље не заборавља старе филмове који се гледају "милион пута".

"Лајање на звезде" (Здравко Шотра), "Маратонци трче почасни круг"( Слободан Шијан), "Ко то тамо пева" (Слободан Шијан), "Отац на службеном путу" (Емир Кустурица), само су неки од филмова који су са одличном глумачком екипом оставили неизбрисив траг у српској кинематографији.

Глумица Народног позоришта Републике Српске Миљка Брђанин-Бабић, коју је бањалучка публика имала прилику да гледа у многим представама националног театра, сматра да се и у новијим остварењима посвећује доста пажње глуми, те да савремене технологије нису умањиле посвећеност глуми.

- Са носталгијом гледамо на класике, па их то можда више издваја од данашњих филмова. Старији филмови заиста се могу гледати милион пута, али вјерујем да ће и неки данашњи филмови то дочекати - казала је Брђанин-Бабић.

Додаје да се глума мијења и напредује, као и технологија, па се нада да ће сви глумци моћи у будућности да испрате и једно и друго.

На популарност филмских класика осврнуо се бањалучки редитељ и продуцент Зоран Галић.

- Наш однос према старим филмовима заправо је однос према некој прошлости из које смо селектовали негативне ствари и  чини нам се угоднија него садашњост - казао је Галић.

Додаје да данашњи филмови профитирају од нових технологија, посебно од специјалних ефеката, бљештаве сценографије и заносних костима.

- Добар филм чини све то и још много чега другог и тај "тајни рецепт" или функционише или не функционише, без обзира на то да ли су филмови новијег датума или су класици - нагласио је Галић.

Слично мишљене дијели и  млади бањалучки редитељ Петар Билбија, који је на великом платну представио анимирани филм "Степениште". Сматра да су напредовање технологије, потрошачко тржиште и дигитални формати пласирали обимнију продукцију.

- Свјетска филмска продукција је због увођења дигиталних формата знатно обимнија и потрошачки оријентисана, па је самим тим и већина филмова који се пласирају на тржиште нешто што не може да задовољи гледаоца који од филма очекује више од два сата забаве - каже Билбија.

Наглашава да постоји огроман број филмова у којима су технологија и ефекти ријечи филмског израза, а не маркетиншки трикови, те да од гледалаца зависи да ли су спремни да лични избор филмова препусте индустрији, фестивалима или нечему трећем.

- Као и у већини других сфера, на гледаоцу је да пронађе и профилтрира оно што за њега представља квалитет, затрпан у гомили производа. Доступност филмова никада није била лакша - објаснио је Билбија.

Бањалучки редитељ, аутор филма "32. децембар" Саша Хајдуковић, каже да у његовом случају година производње филма не игра велику улогу, те да неке старе, али и нове филмове гледа више пута.

- Некада се правило мање филмова и чињеница је да су они били гламурознији, али не мислим да је то што су сада мање гламурозни лоше - каже Хајдуковић.

Присјетио се филмова који су на њега оставили упечатљив утисак на прво гледање и које увијек може да гледа.

- Свеједно да ли то било "Смртоносно оружје" Ричарда Донера или "Живот је лијеп" Франка Капре. Увијек има добрих и лоших филмова - сматра Хајдуковић.

Хичкок, Чаплин, Андерсон

- Вјерујем да се филмови Пола Томаса Андерсона, Алфреда Хичкока и Чарлија Чаплина данас гледају са истим жаром и оном жељом да их "гледамо по стоти пут". Прегршт је других аутора за које имамо срећу да живимо у њихово вријеме, као што је јако много и "старијих" филмова који никако да "остаре" или "застаре" - каже Зоран Галић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.