Лордан Зафрановић: Филм "Златни рез 42" правим за свјетску публику
БЕОГРАД - Редитељ Лордан Зафрановић рекао је данас да се очекује да ће до краја ове године бити завршен његов филм "Златни рез 42 (Дјеца Козаре)".
Зафрановић је рекао Танјугу да су сада интензивне припреме у сваком детаљу, укључујући завршну подјелу улога, и да се нада да ће кад за неколико мјесеци почне снимање оно бити завршено до краја љета.
Према његовим ријечима, након постпродукцијских послова филм би требало да буде готов до краја године.
-Сада сам у зрелој фази у којој покушавам направити филм који сам покушао прије много година, о дјеци Козаре и страдању живља 1942. године. Учинило ми се доста актуелним с обзиром на миграције и смрти људи и дјеце на плажама Италије, који покушавају да се домогну Европе - навео је Зафрановић.
Творац "Окупације у 26 слика" (1978) и "Пада Италије" (1981) је навео да ће "Златни рез 42 (Дјецу Козаре)" покушати "направити снажно", блиско његовој естетици и искуству "које ће се вјероватно видјети на филму".
Према његовим ријечима, циљ је да се направи "филм за широку свјетску публику, да га гледају на свим континентима".
-И да на неки начин овдје, у крајевима где живе Срби, гдје је свака фамилија имала по неколико убијених и несталих, да добију одређену сатисфакцију да неко на умјетнички начин обради тема зла и страдања, које се никада више не би требало поновити- оцијенио је Зафрановић.
Сматра да су страдања у усташком концентрационом логору Јасеновац током Другог свјетског рата била филмска табу тема у комунистичкој послијератној Југославији.
-(Јосип Броз) Тито и компанија нису дозвољавали због братства и јединства да се упире прст на страдање и жртве, да се не би направио раздор. Чини ми се да је то некако било остало по страни - оцијенио је синеаста.
Након што је приликом једне посјете музеју Јасеновац "доживио ужас у сусрету са тим злом", Зафрановић је размишљао да сними о томе играни филм, па је претходно урадио документарни филм "Крви и пепео Јасеновца" (1983).
Играни филм на основу сценарија књижевника Арсена Диклића (1922-1995) није стигао урадити пошто се већ средином осамдесетих наговјештавао рат на подручју Југославије.
-Сада након 40 година вратио сам се натраг у другачијој форми. На сценарију Диклића сам извршио доста велике измјене, приближио га гледаоцу данас и мојој естетици - навео је редитељ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
