Кустурица открио назив сљедећег филма и гдје ће бити сниман

Кустурица је на конференцији за новинаре у МТС дворани рекао да се на сценарију за нови филм ради већ пет година, јер је "ужасно тешко транформисати идеју Достојевског у вријеме у коме живимо". -У филму названом „Инжењер лаких шетњи“ прича је о добром човеку чији судбински пут га одведе до жене, чија судбина је такође тешка,  јер постаје проститутка да плати очеве дугове и лечење брата -рекао је редитељ.

Према његовим ријечима, "разрешење тог заплета је у петороструком убиству које обави управо инжењер".

Кустурица је додао да "он то не уради из предумишљаја", као и да у филму налети на полицајца који му набави двоструки идентитет, како би могао у Сибиру да настави живот са том женом.

-Пошто има дупле папире он на свог двојника добија позив и филм завршава тако што одлази у рат у Украјину, ни крив ни дужан - рекао је Кустурица.

Према његовим ријечима, још нису одређене локације за снимање, али очекује да ће све бити у Русији, док ће филм представљати његов "поглед, а он је дубоко заптивен у српску филмску, литерарну и сликарску традицију".

Одговарајући на питања новинара, Кустурица је рекао да његов мецена није руски предсједник Владимир Путин, који га је недавно примио у Кремљу.

Нагласивши да "није Путин човек који вади паре из џепа", Кустурица је додао да није ишао код предсједника Русије да тражи новац, већ да му каже да жели да буде "део новог света који се јавља у Евроазији".

Кустурица је навео и да су руска литература и музика есенцијални дио еволуције европске културе, која се тога одриче "из незнања или потребе да је пониште". Према његовим ријечима, од писаца Антон Чехов је као најдјељивији од свих, најдубље је зашао у породицу и страдање Фјодор Михаилович Достојевски, који је као и Жика Павловић говорио о људима са маргине, док је Лав Николаевич Толстој правио књиге о исправним људима.

-Све што сам радио у животу је истицало из Павловића и Достојевског - напоменуо је Кустурица.

Најављујући своју ретроспективу, Кустурица је рекао да ће домаћа публика моћи први пут да види интегралну петипочасовну верзију "Подземља". Према његовим ријечима, приликом прве пројекције "Подземља" у Авала филму био се "ухватио за косу и мислио да никад од овог неће бити филм", па је прионуо скраћивању. Како је најављено, у оквиру ретроспективе биће приказани филмови "Сјећаш ли се Доли Бел", нова HD верзија "Оца на службеном путу", "Дом за вјешање", "Живот је чудо", "Завјет", "На млијечном путу" и нова 4к верзија "Црне мачке белог мачора". Ту су и документарни филмови "L'Pepe, una vida suprema" и "Maradona by Kusturica". Нагласивши да су његови филмови везани за околности у којима су рађени, Кустурица је поменуо колапс комунизма и почетак продаје дјеце, "као социјални феномен који код нас добија катарзичну форму".

Према његовим ријечима, у филму "Сан Аризоне" је покушао да направи филм енглеског говорног подручја, гдје се "спасавао надреализмом", и који је био успјешан у Европи а неуспјешан у Америци.

Кустурица је рекао да му је најдражи филм "Живот је чудо", "јер има тему из живота, није ништа измишљено", иако није имао, као ни потом комедија "Завјет", комерцијалност његових претходних остварења.

-Филм, једнако је слобода. Много је ближе музици него литератури. Зна да изненади не само онога који га је правио, него и читаву нацију и делове Европе - навео је редитељ.

Према његовим ријечима, "Подземље" кореспондира са данашњицом у којој на планети у 90 посто случајева мејстрим лаже и скрива истину.

-То је тренд у читавом свету, јер елита жели, од Француске револуције, да досегне циљ који је наводно добар за све. Сада се више хегемона нашло на сцени и то одређује актуелност филма -рекао је Кустурица.

Оцијенивши да се данас "националне кинематографије не мјере по броју успјешних, већ добрих филмова", Кустурица је додао да у Србији филм и даље изражава везу са стварносним оквиром из кога се стварају добра дјела.

Према његовим ријечима, у односу на регион српски филм је добар, али је у односу на оно што данас раде "Румуни јако слабо", а уз то се избацује "тоне серија које говоре о бесмислицама и пројектују жељу".

Предсједник Управног одбора Филмског центра Србије и редитељ Мирослав Лекић је нагласио да је важно погледати Кустуричине филмове у биоскопу, јер су прављени за мрак биоскопске сале.

 В.д. директора ФЦС-а Иван Карл се присјетио да му је Кустурица у једном разговору напоменуо да постоји петипочасовна верзија "Подземља", и да су на основу тога дошли на идеју да тај филм буде окосница, односно отварајући филм ретроспективе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.