Клинт Иствуд сумњао да ће један од његових највећих хитова бити промашај

ЛОС АНЂЕЛЕС - Мало је глумаца који су једнако бриљирали испред и иза камере као Клинт Иствуд. Од 1970-их година Иствуд је режирао чак 40 филмова, од којих се у њих 24 појављује и као глумац.

Након великог успјеха легендарне доларске трилогије, у којој је сарађивао с италијанским редитељем Серђом Леонеом, Клинт Иствуд се нашао у изузетно повољној позицији у Холивуду, што му је омогућило да се посвети послу редитеља.

Свој редатељски деби остварио је 1971. године с трилером Језа у ноћи.

Након тога наставио је да истражује различите жанрове, иако су му вестерни увијек остали посебно драги. Током 1970-их режирао је филмове Непознати заштитник и Одметник Џози Велс, а уједно показао своју склоност акционим филмовима кроз наслове попут Засједе.

Уласком у 1980-е наставио је да балансира између вестерна, акционих филмова па чак и музичких драма. Међутим, како је вријеме пролазило, Иствуд је осјетио потребу за промјеном.

Није се нужно заситио онога што је до тада радио, али с годинама је осјетио да је спреман за нешто мирније и интроспективније.

Преокрет према интроспективном филму

Управо тада почео је да ради на пројекту за који није био сигуран да ће наићи на добар одјек код публике, филму Неопростиво (Unforgiven) из 1992. године. Како пише Фар Оут, у једном интервјуу с Мајклом Хенријем Вилсоном Иствуд је признао:

"Акциони филмови су били забавни док сам био у двадесетима или тридесетима. Понекад је материјал имао добру причу, понекад је био пун акције, покрета и боја. Међутим, у неком тренутку живота буде ти доста таквих ствари. Тада почињеш да тражиш психолошке студије, чак и ако имају мањи комерцијални успјех. Док сам снимао филм Неопростиво, мислио сам да ће бити неуспјешан."

Филм, у којем су уз Иствуда глумили и Морган Фриман и Џин Хекман, на крају је постигао огроман успјех. Освојио је Оскара за најбољи филм, док је Иствуд кући однио и Оскара за најбољег редитеља.

Упркос свему, страх да ће публика доживјети филм као превише мрачан и неприступачан пратио га је током цијелог процеса снимања.

"То није био акциони вестерн попут Дивље хорде или Леонових вестерна. Одступао је од традиције којој сам припадао. Сцене пуцњаве биле су тужне. Гледали сте недужне људе како умиру узалуд. Мислио сам да ће филм због тога бити одбачен", додао је Иствуд.

Иронично, управо тај пројекат за који је био увјерен да ће бити промашај претворио се у једно од његових највећих достигнућа, додатно потврдивши његову изванредну способност да препозна универзалне теме и пренесе их на филмско платно на начин који ријетко кога оставља равнодушним

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.