Класић: Филм "Дара из Јасеновца" је добар и није антихрватски ни антикатолички

Срна
Класић: Филм "Дара из Јасеновца" је добар и није антихрватски ни антикатолички

БИЈЕЉИНА - Хрватски историчар Хрвоје Класић сматра да је "Дара из Јасеновца" добар филм и да није националистички, антикатолички нити антихрватски, како су то неки критичари сугерисали.

У тексту за портал Нет.хр Класић истиче да ово остварење "изазива тјескобу, страх и гнушање, чиме тек даје наслутити свакодневну атмосферу боравка у овом концлогору на Сави".

- Сигуран сам да ће филм само оне, од разума и емоција лишене, националисте и психопате оставити равнодушним - наводи Класић.

Хрватски историчар сматра да је продукција филма на завидном нивоу као и глума и истиче да, "прије свих, треба истаћи маестралну улогу Биљане Чекић која глуми дјевојчицу Дару".

- Могу ли се филму пронаћи мане или барем проблематична мјеста? Наравно да могу. Али, којем високобуџетском холивудском блокбастеру, укључујући и неке "Оскаром" награђене филмове  не могу - пита Класић.

Он наглашава да су критике које су се могле прочитати и у Хватској "потпуно неутемељене".

- Ако је српски национализам говорити о највећој трагедији у историји српског народа, без измишљања догађаја и манипулисања бројем жртава, онда је свако ко истражује период Независне Државе Хрватске, вођен начелима историјске науке, такође "српски националиста" - пише Класић у свом осврту на филм.

Он напомиње да у филму, не само да се не спомињу бројке, него неупућени гледалац на основу приказаног не може стећи утисак о размјерима трагедије.

- Сам Анте Врбан, један од најзлогласнијих усташких кољача, након рата је признао гушење отровним плином више од шездесет малишана. Овој, по свему судећи умањеној бројци, треба додати и сву ону дјецу коју су Врбан и његови помагачи поубијали на још свирепије начине - напомиње Класић.

Он оцјењује да филм није ни антикатолички, иако је с тим у вези направљена можда највећа чињенична грешка у филму.

- Важну улогу у логорском систему аутори филма дају часним сестрама којих тамо у стварности није било. Наравно, било их је у Јастребарском и Сиску, односно логорима у које су дјеца довођена након што су одузета од мајки у Јасеновцу и Старој Градишци - објашњава Класић.

Он истиче да "није антикатолицизам приказати да је дио хрватског католичког клера активно подупирао усташки покрет, носио оружје и учествовао у злочинима".

- У самом логору Јасеновац неколико свештеника истицало се по окрутности - истиче Класић у осврту на филм.

Хрватски историчар напомиње да филм поготово није антихрватски, јер је више него јасно дато до знања да су кривци за злочине усташе, а не Хрвати.

- То ће наравно сви они који подржавају употребу поздрава "За дом спремни", који не виде ништа спорно у томе да улице хрватских градова носе имена по усташким министрима, који негирају злочиначки карактер и број жртава логора Јасеновац и који насилно одузимање српске дјеце називају "чином кршћанског милосрђа", вјероватно доживјети као антихрватски чин - наводи Класић.

Треба ли "Дару из Јасеновца" приказати гледаоцима у Хрватској,пита Класић и одговара: "Апсолутно!"

Ипак, он сумња да ће се то на крају десити.

Један разлог је "непримјерен начин суочавања с прошлошћу очито још увијек превеликог броја оних који одлучују о хрватској будућности".

Као други нефилмски разлог због ког "Дара из јасеновца" вјероватно неће бити приказана у Хрватској Класић наводи, како оцјењује, изјаве режисера Предрага Антонијевића и сценаристе Наташе Дракулић и њихово повезивање Јасеновца са "Олујом" и Косовом.

Класић сматра да овај филм о Јасеновцу не треба везати уз неке друге приче и пројекте, "јер се тиме омаловажава трагедије око које би требао постојати консензус без обзира на држављанство и припадност нацији".

- "Дара из Јасеновца" је филм који је требало снимити и који треба погледати - закључује Хрвоје Класић, аутор документарног серијала о НДХ, који је ХРТ наручио, али још увијек није приказао.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана