Како је ујак дао име чувеној филмској награди

Када се додјељивани први "Оскари", звука још није било у већини филмова, Чаплин је добио посебну награду, а најскупљи филм у то вријеме коштао је за данашње услове незамисливо мало: "свега" два милиона долара.

Америчка Академија филмских умјетности основана је 1927. године као непрофитна организација којој је главни циљ унапређење филмске индустрије.

Идејни зачетник био је Луис Б. Максер, шеф тада моћног "МГМ" студија, а двије године касније, 16. маја 1929. године додијељени су први "Оскари".

Церемонија додјеле није била ни близу свечана као што је данас. Те вечери у холивудском "Рузвелт" хотелу окупило се 250 људи, а неки од њих кући су отишли са првим "Оскарима" у рукама.

Занимљиво је да је један филм тада био спријечен да се такмичи, јер је имао звук!

У вријеме прве додјеле "Оскара" звук је тек уведен у филмове, а филм "Ворнер Броса" - "Џез пјевач" није ушао у конкуренцију, јер је Академија сматрала да "није фер да се такмичи са нијемим филмовима".

Прва награда за најбољи филм у историји додјеле "Оскара" отишла је филму "Vings" /"Крила"/ у режији Вилијама Велмана.

Њемачки глумац Емил Џенингс добио је првог "Оскара" за најбољег глумца, а у категорији за најбољу глумицу славила је Џенет Гејнор, која је уједно била и једина жена која је те вечери славила на додјели "Оскара".

Чарли Чаплин требао је бити номинован за за најбољег глумца, најбољег писца и најбољег режисера комедије, али су све номинације повучене, јер је добио посебну награду за његов допринос глуми и филму.

Многи филмски критичари данас сматрају да је управо та награда резултирала његовом непопуларношћу међу колегама у Холивуду.

Академија је службено почела да користи назив "Оскар" тек 1939. године након што је извршни директор Академије Маргарет Херик изјавила да мали златни кип, тј. награда, изгледа попут њеног ујака Оскара.

За многе глумце "Оскар" је подстицај за даљу популарност и наредне награде, али постоје звијезде Холивуда које су након освајања "Оскара" изгубиле значај.

Један од најизразитијих представника те "губитничке групе" су Едријан Броди и Ким Бејсинџер.

Броди је добио "Оскара" за улогу у филму "Пијанист" Романа Поланског. Глумио је Владислава Шпилмана, јеврејског пијанисту, који је чудом преживио уништење варшавског гета у Другом свјетском рату.

Након "Оскара", појавио се у још неколико филмова, глумио чувеног сликара Салвадора Далија, али више није имао посебно запажене улоге.

Критичари сматрају да није типичан љепотан попут Тома Круза или Мета Дејмона па због тога није добијао улоге...

Али и љепота може бити проклетство - то показује каријера Ким Бејсинџер која је у почетку бриљирала улогама у комедијама и драмама. За улогу филму "ЛА повјерљиво" добила је "Оскара" за споредну улогу, али се од тада сасвим изгубила и више није имала сличних остварења.

Филмска критика вјерује да је изглед коштао Бејсинџерову боље каријере, пошто су је продуценти и режисери узимали само за улоге у којима је изглед важнији од сложености улоге.

Овогодишњи "Оскар" већ сада је у знаку филма "Џокер", који има 11 номинација, и мало ко вјерује да ће остати "празник шака".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.