Фото: Танјуг
| Јово Максић
Један од најаутентичнијих глумаца данашњице, Јово Максић, биће централна фигура предстојећег филмског маратона који се одржава 21. децембра у Сава Центру.
Максић тумачи кључне улоге у чак два филма која су на репертоару те вечери - у светској премијери филма "Излет" Ненада Павловића и хорору "Кармадона" Александра Радивојевића.
Гостујући у емисији "Јутро на Блиц", Максић је говорио о изазовима ауторског филма, својој глумачкој филозофији, нераскидивој вези са редитељем Сашом Хајдуковићем, али и о болним темама рата и друштвене одговорности.
Говорећи о предстојећем маратону, Максић не крије задовољство што је дио пројеката који враћају ауторски филм у фокус. Иако су "Излет" и "Кармадона" стилски дијаметрално супротни - један је драма инспирисана црним таласом, а други хорор фантазија - за глумца је то био изазов, а не терет.
- Оба филма су јако значајна. Волим да радим са таквим уметницима јер се ауторски филм враћа на велику сцену, а много га је фалило овде. Оба филма се могу подвући под то да су ауторски. Било је јако занимљиво, изазовно и част ми је што сам учествовао у оба пројекта - истиче Максић.
Филм "Излет", омаж Мићи Поповићу, зенитизму и црном таласу, за Максића има посебну тежину због редитеља Ненада Павловића, сина легендарног Жике Павловића.
- Јако ми је драго, поготово у "Излету", што је Неша Павловић добио свој простор. Он некако живи у сенци оца, а то није лако. Жика Павловић је један од највећих редитеља у Европи. Неша је везан за оца, одрастао је уз њега и овај филм је уједно и нека посвета њему и том црном таласу који је био револуција у тадашњој Југославији - објашњава глумац.
С друге стране, сарадња са Александром Радивојевићем на "Кармадони" донијела је потпуно другачију енергију.
- Аца је посебан. Препун је неке позитивне енергије и неког свог креативног лудила. Било је задовољство радити с њим, изгледало је баш онако - лако. Он доста верује глумцима и даје им слободу, што је исто битно - рекао је глумац.
Када се помене име редитеља Саше Хајдуковића, са којим је радио на пројектима "Месо", "Кости" и "Кожа", Максић каже да то више није само пословна сарадња, већ дубоко пријатељство и поштовање.
- Имао сам неописиву жељу да га загрлим. То је увек тако. То је једно најдивније биће које сам упознао у свом раду. Буквално желим до краја живота да радим с њим. Ако треба, кад дођем у неку фазу, довољно је да се појавим као статиста код Хајдука, мени ће бити задовољство - искрен је Максић.
Он истиче да успјех тих пројеката лежи у темељним припремама и људскости целе екипе.
- Са њим је рад једна бајка, уживање. Морам да поменем и Николу Пејаковића Кољу и целу ту бањалучку екипу. То су људи који су оставили толики простор у мом срцу, који је само за њих. Професионалност на највећем нивоу, љубав на највећем нивоу. Многим мојим колегама сам рекао: "Желим вам бар да једном радите с њима", и то се многима обистинило и тек тад су сазнали шта то стварно значи - рекао је глумац.
Иако је препознатљив по улогама у ратним и тешким драмама, попут "Олује" или серије "Тврђава", Максић има јасан и оштар став о ратним филмовима и њиховој поруци.
- Сваки ратни филм, ако није антиратни, онда је пропагандни. А мислим да рат нико нормалан не сматра нечим добрим. У рату страдају мали људи. Рат воде мали људи. Не воде га политичари. Политичари се богате на рату. Они после седе и пију и с једне и с друге и с треће стране, и даље опстају. То је оно зло . Оно што се каже - то је било и пре: "Богаташ даје вола, а сиротиња даје сина у рат". А сад богаташ не даје ни вола. И ми шаљемо и вола и синове у рат - рекао је глумац.
Глумац је изразио и дубоко жаљење због начина на који се трагедије користе у јавном простору.
- Злоупотребљава се нација, злоупотребљавају се жртве. Мени је криво што свако са своје стране злоупотребљава своје жртве зарад јефтиних дневно-политичких поена. То је та несрећа која ме растужује - рекао је глумац.
За крај, Максић се осврнуо и на свој однос према медијима и друштвеним мрежама, које свјесно избјегава.
- Доста интервјуа је измишљено, морам то да кажем. Рециклирају старе интервјуе, стваре своју причу која је полу-измишљена. На крају дођу до тога да се и ја крстим и смејем шта причају. Зато немам друштвене мреже. То је склоп свега и свачега где упаднете у замку. Треба се дружити са добрим и поштеним људима, око себе направити своје окружење, своју оазу - закључује Јово Максић.
Празнике ће, како каже, провести нерадно, у кругу породице, скупљајући енергију за нове пројекте, међу којима је и један нови са Сашом Хајдуковићем, о којем, за сада, тајанствено ћути.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике