Фото: Promo
| Vorner Bros/Weapons
ЛОС АНЂЕЛЕС – Након деценија маргинализације и игнорисања од стране филмске критике, жанр хорора коначно је доживио својеврсну ренесансу и потпуно признање на 98. додјели Оскара.
Свечана церемонија одржана 15. марта остаће упамћена као "велика ноћ страве и ужаса", током које су остварења са натприродним и застрашујућим темама доминирала у најпрестижнијим категоријама.
Прву статуу вечери преузела је ветеранка Ејми Медиган, која је награђена за улогу тетке Гледис у филму "Оружје". Примајући признање, Медиганова је похвалила сценаристу и редитеља Зака Крегера јер је створио "улогу из снова" и дозволио јој да лик "једноставно зграби за грло".
Апсолутни побједник вечери је вампирска сага "Грешници", која је освојила чак четири награде, док је "Франкенштајн" Гиљерма дел Тора кући однио три статуе. Жанровски успјех употпунила је инди басна "Ружна полусестра", награђена за најбољу шминку и фризуру, док су запажене номинације остварили и наслови попут "Бугоније" и "К-Поп ловци на демоне", који носе бројне елементе хорора.
Ксеро Гравити, жанровска новинарка и ководитељка подкаста "Блерди масакр", истиче у изјави за магазин "Варијати" да је хорор тренутно "незаустављива сила".
"Налазимо се у ренесанси хорора који постаје апсолутно неизбјежан. Узбудљиво је видјети како се свијет буди и схвата да је ово вишедимензионални жанр", оцијенила је Гравити.
Иако је побједа Џордана Пила 2018. године за сценарио филма "Бјежи" наговијестила промјене, овогодишња церемонија је први пут у потпуности изграђена око хорора – од рекордног броја номинација за "Грешнике" до уводног скеча Конана О’Брајена инспирисаног тетком Гледис. Тед Џеогеган, независни филмски стваралац, напомиње да је Академија предуго превиђала хорор, иако су управо ти филмови деценијама "држали упаљена свјетла" великим студијима.
Гледајући уназад, запањујуће је колико су ријетко хорор филмови освајали Оскаре. На примјер, само шест глумачких улога је побиједило у било којој глумачкој категорији прије овогодишње церемоније: Фредерик Марч у филму "Др. Џекил и господин Хајд" (1932), Рут Гордон у "Розмариној беби" (1969), Кети Бејтс у "Мизерију" (1991), Џоди Фостер и Ентони Хопкинс у "Кад јагањци утихну" (1992), те Натали Портман у "Црном лабуду" (2011).
Овогодишњи резултати јасно сигнализирају да је публика постала храбрија у истраживању жанрова, а Академија спремнија да прихвати нове ауторске гласове који полако али успорно помјерају границе кинематографије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике