"Хепи Гилмор 2" (2025): Углавном носталгично, повремено смијешно

Пролог филма "Хепи Гилмор 2", наставка култне комедије из 1996. године, која је у великој мјери лансирала каријеру комичара Адама Сандлера у звјездане висине, концизно објашњава колико се у претходних тридесетак година, промијенио жанр комедије, сам Сандлер и његова публика.

Наиме, кроз овај увод у којом се смјењују кадрови првог филма и нове верзије, док Сандлер као наратор из офа објашњава свој животни пут од неочекиване звијезде голфа до самохраног оца петоро дјеце и алкохоличара, пластично се документује пад комедија као филмског жанра. 

Како због удара "кенсел" културе на суштину хумора (доста је тешко правити добар хумор да се неком не наругате), старења Сандлера из мршавог комичара у успону до доста пуније холивудске звијезде у потрази за инспирацијом и мотивацијом, тако и публике испред екрана, која је евидентно жељна искреног смијеха, масовно прогнаног из индустрије забаве током модерног "лова на вјештице".

Колико у свим тим сегментима други дио "Гилмора" успијева да оствари жеље оних који га финансирају, а при томе мислимо на претплатнике "Нетфликса", а не на продуценте. Па, отприлике речено, крајни утисак је половичан. Једноставно јасно је да Сандлер не би посегнуо ка повратку старој тематици да је имао нових идеја, али понуда "Нетфликса" сувише је богата да би била одбијена па је ветеран Гилмор морао да узме голферску палицу у руке, окупи породицу и пријатеље па крене да забавља вјерне фанове.

Прича коју су писали сам Сандлер и Тим Херли једнако је бесмислена као у првом дијелу, само што се у овој Хепи не бори за бакину кућу, већ да плати својој кћери балетску школу у Паризу, а успут треба да поврати сопствено достојанство, јер се због инцидента на голф мечу у којем је ненамјерно убио вољену супругу Вирџинију (Џули Боуен), одао алкохолу, прокоцкао каријеру, богатство и углед и завршио као лузер који ради у супермаркету, док га издржавају синови. Када одлучи да заради новац на брзину, мора оставити пиће, повратити форму и побиједити изазиваче, које предводи богати и амбициозни технолошки могул Френк Матини (Бени Сафди), који жели да направи нови, атрактивнији голф... На том путу окупља старе савезнике, али и ривале попут Шотера Мекгвина (одлични Кристофер Мекдоналд) из првог филма и успут просипа гомилу политичких некоректних шала и слепстик гегова у свом стилу. 

И треба признати лијепо је гледати након дугог времена филм у којем хумор не штеди ни жене, ни мањине, ни инвалиде, зависнике, породицу и сваког ко се нађе на путу Сендлеровом јунаку. Проблем је што је тог квалитетног и радикалног хумора премало, а банализације и хватања на већ познате штосеве превише, тачније колико се Сендлерова килажа повећала, толико је и његов хумор постао мекши и спорији.

Наиме, јасно је да је његов кључни разлог за овај филм онај који се мјери бројевима са шест нула, а не налет властите креативности и тога је свјестан и он сам те не штеди ни самог себе прије свега кроз портрет пада главног јунака, који је због себичности, лијености и похлепе уништио сопствену каријеру.

Такође чињеница да је Сандлер свјестан да он дефинитивно више није онај мршави, опаки комичар из деведесетих, спреман да испали отровну стрелицу на све живо и мртво без калкулација довела је до тога да се мудро окружио гомилом одличних глумаца, који својом енергијом и шармом спашавају главну звијезду из зона безвољности и просјека. Ту су прије свега Бенито Антонио Мартинез Окасио као Оскар, сулуди латино носач палица или низ сјајних камео рола попут Маргарет Квали, Стива Бушемија, Еминема, Бобана Марјановића, професионалних голфера, телевизијских водитеља и других стварних личности, који се евидентно забављају појављивањем у Сандлеровом филму. 

Наравно Сандлер је далеко агилнији у неким другим филмским сферама, попут драмске роле у филму "Џеј Кели", режисера Ное Бомбаха, који је ових дана премијерно представљен у Венецији уз јасне оскаровске амбиције, али док год његове глупе комедије имају милионске бројеве прегледа стижући на врхове листа гледаности, стриминг див ће их финансирати, а комичар ће их играти са једном ногом у прошлости, а другом у садашњости. 

Остало је да будемо јасни, ствар укуса, тј. неком је гледање гологузог Бобана Марјановића како трчи голф тереном смијешно (јесте), а неком није, али "Хепи Гилмор 2" је управо то, да парафразирамо водитеље ТВ прогнозе, углавном носталгичан и повремено јако смијешан филм.

Оцјена 3

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.