Гвозден Ђурић: Путовања су често огледало нашег идентитета

Између ироније савременог живота и потребе човјека да задржи привид среће настао је филм „Биће нових лета“, који на духовит и емотиван начин говори о породици, притисцима и заједништву.

Редитељ Гвозден Ђурић открио је за Хедонист магазин како је настао овај филм, које поруке носи али и како сам види савремено друштво.

Филм је инспирисан истинитим догађајем из Бањалуке. Шта Вас је на дубљем нивоу привукло тој причи - њена бизарност или оно што говори о савременом човјеку и потреби да се одржи привид среће?

Када сам прочитао ту вијест, прво питање које ми се наметнуло било је - који су страхови и притисци могли некога навести на тако радикалан чин? Врло брзо сам схватио да та помало бизарна и забавна прича превазилази анегдоту и почиње да говори о савременом човјеку и његовој потреби да одржи привид стабилности и успјеха. Тако је почео да се обликује сценарио за филм.

У филму породица десет дана „глуми“ да је на љетовању, иако је заправо затворена у стану. Можемо ли, ако знамо да уживамо, себи створити осјећај одмора и слободе и унутар четири зида? Да ли је љетовање стање духа?

На простору бивше Југославије љетовање је много више од одмора - оно је и друштвени ритуал и потврда статуса. Зато ме је занимала ситуација у којој тај ритуал изостане, али потреба да се он ипак „одигра“ остане.

Колико је ова прича заправо коментар друштва опсједнутог сликом успјеха, путовања и савршених живота? Живимо ли данас више стварност или режирани привид?

У великој мјери живимо у култури репрезентације, а друштвене мреже су тај процес додатно убрзале. Људи често не путују да би се одморили, већ да би потврдили слику о себи која пуну верификацију добија кроз лајкове и објаве на мрежама. Филм је коментар на ту врсту притиска - потребу да стално доказујемо да смо успјешни, задовољни и срећни. Ипак, нисам желио да филм буде морална лекција, већ да истражује начине на које се људи носе са тим притиском.

Ваши ликови на први поглед дјелују себично, манипулативно и затворено у сопствене амбиције. Вјерујете ли да сваки човјек, без обзира колико дјеловао хладно или намћорасто, носи и добре стране?

Мислим да већина људи у себи носи и најбоље и најгоре импулсе. Ликови у филму јесу заводљиви манипулатори и особењаци који често дјелују као себични медиокритети, али то не значи да су лишени способности за емпатију или промјену.

Радња филма смјештена је готово у потпуности у један стан. Колико је тај затворени простор метафора унутрашњих затвора у којима људи живе - страхова, ега и потиснутих емоција?

Стан је прије свега практична локација, али и метафора. То је простор у којем ликови покушавају да сакрију своје слабости, али истовремено постаје мјесто из којег не могу побјећи једни од других. Затворени простор функционише као психолошки лабораториј у којем се сударају его, страхови, амбиције и потиснуте емоције.

Како је текао процес настанка сценарија? Да ли сте од почетка знали да ће филм имати тон црне комедије?

Од првих фаза писања сценарија постало је јасно да је спој драме и комедије прави тон за ову причу. Сама ситуација у себи је носила апсурд и мелодраму, па ми је било важно да та два регистра постоје паралелно. Хумор је настајао из карактера и ситуација, а не из жеље да се публика насмије по сваку цијену. Желио сам да направим филм који бих и сам волио да гледам - спој америчких индие комедија, попут филмова Александера Пејна, и суздржаног хумора какав налазимо у румунском филму.

Наслов „Биће нових лета“ звучи оптимистично. Да ли је то иронија или порука наде - да послије сваког затвореног простора, сваке кризе и сваког лажног љета ипак долази ново, аутентично?

Помало је и једно и друго. У наслову постоји иронија, јер ликови покушавају да симулирају лажно љетовање, али и нада да се ствари могу промијенити. Идеја да ће „бити нових љета“ подсјећа да кризе и заблуде кроз које пролазимо не морају бити крај приче.

С обзиром да интервју радимо за Хедонист магазин, у каквом одмору ћете Ви уживати овог љета?

Једино што замишљам јесте да се одмор уопште деси - макар и у стану.

О филму

Инспирисан истинитим догађајем, филм „Биће нових лета“ је драмедија о породици Шкрбић, која је опсједнута љетовањима и идејом да се годишњи одмор не смије пропустити. Стицајем друштвених околности, чланови породице налазе се у необичној љетној авантури која мијења њихове односе и поглед на себе.

Вођени идејом „обавезног“ љетовања, Шкрбићи улазе у низ апсурдних и духовитих ситуација које, умјесто да их раздвоје, помажу да се боље разумију и поново повежу. Филм говори о породичном заједништву које се у савременом, убрзаном свијету лако изгуби, али које се, кроз неочекиване околности, може поново пронаћи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.