Годину дана од смрти Неде Арнерић: “Ништа ми се не свиђа 21. вијек”

Неда је са 16 година уписала Академију за позориште, филм, радио и телевизију у класи професора Миленка Маричића. Међутим, није је и завршила, јер је закон бранио да студенти прве и друге године снимају филмове и представе, а Неди су стизале бројне понуде које није могла да одбије.

Њени родитељи су инсистирали да буде факултетски образована јер су се плашили да неће имати од чега да живи када популарност прође. Зато је 1980. године дипломирала историју умјетности на Филозофском факултету у Београду. Говорила је италијански, француски, енглески и руски језик.

Са 10 година је почела да похађа часове глуме у групи покојног глумца и редитеља, Бате Миладиновића. Била је члан Дјечје драмске групе Радио Београда и са 13 година је снимила свој први филм под називом “Сан” и постала је прва дјечија филмска звијезда у Југославији.

Филм говори о дјевојкама и младићима који су маштали о љепшој будућности, али Други свјетски рат је уништио њихове снове. Њен таленат је први увидио редитељ Пуриша Ђорђевић са ким је наставила да сарађује.

У периоду од 1969. до 1974. године живјела је и радила у иностранству и у Југославији, када је снимила чак 15 филмова. Од 1974. године живјела је у Београду, а радила у Србији и бившим југословенским републикама.

За улогу Делфине, у филму “Исправи се, Делфина”, редитеља Александра Ђорђевића, 1977. године добила је “Сребрну арену” на Филмском фестивалу у Пули, као и награду “Царица Теодора” на Фестивалу глумачких остварења у Нишу.

Добитница је “Златне арене” на Филмском фестивалу у Пули (1988) за улогу у филму “Алоа - Празник курви”, редитеља Лордана Зафрановића. Од 1998. године предаје “Јавни наступ” у Центру модерних вјештина у Београду.

Била је народна посланица у првом сазиву Народне скупштине Републике Србије (2000—2004). Године 2005. постала је умјетничка директорка Ниш арт фондације у Нишу. За своја остварења на филму, 2009. године, добила је Платеку Југословенске кинотеке.

Године 2010. додијељена јој је Награда “Павле Вуисић”, која се додјељује глумцу за животно дјело. У каријери, Неда Арнерић је снимила преко 110 филмова и одиграла преко 40 улога у позоришту.

Била је 37 година у браку са доктором Милорадом Мештеровићем, а иза себе, такође, има још 2 брака - са ТВ режисером Дејаном Караклајићем са којим је снимила хит комедију “Љубавни живот Будимира Трајковића”, и са легендарним глумцем Радетом Марковићем који је од ње старији 32 године.

Дјеце није имала, а једном приликом за Глорију је изјавила “Ма колико сам желела да имам своје дете, малтене сам срећна што га немам. Подизати здраво дете у овако нездравим условима заиста је невероватна одговорност. Ништа ми се не свиђа овај 21. век, и боље је што сам ушла у њега без деце”.

Једном приликом, Неда Арнерић језа “Глорију” изјавила: “Искрено, немам много тешких, ружних и лоших искустава у животу. Иако сам склона депресији, али и она прође. Затворим се у кућу, и са ни ким не комуницирам и ишчупам се, уз помоћ супруга с којим сам 35 година. Он је мени све, син, брат, муж, тата, љубавник и пријатељ”

Послије пола вијека каријере, Неда Арнерић је 8. новембра 2019. године заиграла пред најмлађом публиком на сцени “Пужа”. Била је зла дворска дама у представи “Алекса у земљи чуда”. Говорила је да има трему, јер дјеца реагују спонтано, без икаквих зазора показују узбуђење, али и досаду.

Тијело глумице је 10.1.2020. године пронађено у њеном стану на Врачару, у 68. години, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.