Габелић: Филм “Понтоново срце” се ослања на емоцију

БЕОГРАД - “Понтоново срце” је настало у продукцији Радио-телевизије Црне Горе, а као љубитељ старих аутомобила у једном Београђанину сам пронашао надахнуће за лик који тумачи Марко Јанкетић, рекао је сценариста Антонио Габелић говорећи о филму “Понтоново срце”, редитеља Сенада Шахмановића.

“Понтон је стари модел Мерцедеса и представља све оно добро, макар је сам у јако лошем стању. Он је повезница свих ликова и представља нека мало једноставнија времена, врлине и очекивања које смо сви полако заборавили”, рекао је Габелић.

Гледаоци су “препознали мало другачији тон филма”, у коме нема насиља, пуцњаве, оружја и секса, а Габелић је признао да је један продуцент завапио: “Па, ко ће то да гледа?”

“Дошли смо у црну рупу што се тиче свега што имамо прилику видети, где уколико нема крви до колена, пуцњаве, јурњаве, нацртаних чудовишта, више не знамо погледати филм”, приметио је сценариста.

Према његовим ријечима, “Понтоново срце” је повратак коријенима, гдје се више ослањају на емоције него на оно што показују и доноси “неке универзалне вредности у којима се свако може препознати”. 

“Потрудили смо се повезати кроз причу драму, романтику и хумор. Критичари су доста препознали то што смо покушали пренети, ту емоцију”, навео је Габелић.

Говорећи о стању регионалне кинематографије, Габелић је примјетио да за разлику од Хрватске у Србији још увијек постоји традиција одласка у биоскоп.

“У Хрватској се то мало изгубило, људи су престали да иду у биоскоп. Мора бити пет, шест јако квалитетних наслова да се врате”, рекао је Габелић.

Према његовим ријечима, и серије су преузеле примат филма и “данас је нормално да неко за један викенд све спраши и каже дај ми још”. 

“То тера нас филмаџије, да још више радимо и онда се догоди тај проблем хиперпродукције и врло често се зна догодити да квалитета мало падне”, закључио је Габелић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.