Десет највећих филмова Роберта Редфорда: Глумац са стотину лица

ЛОС АНЂЕЛЕС - Вијест о смрти славног холивудског глумца, режисера, продуцента и филантропа Роберта Редфорда потпуно очекивано је покренула праву лавину опраштања и омажа како у медијима, тако и на друштвеним мрежама.

Редфорд је био међу водећим глумачким фигурама 20. вијека, својим промишљеним улогама и неспорном сексепилом учврстио је своју позицију симбола модерног америчког мушкарца.

Његови ликови, способни колико и шармантни, били су остварење људске тежње за мушкарцима какви би многи од нас жељели бити и мушкарцима које жене воле. На екрану је Редфорд живио стотину различитих живота, али једнако велик посао је одиграо иза камере, као режисер, продуцент и поборник независног филма и није нимало лако направити избор десет највећих улога човјека који је више од шест деценија остављао блистав траг у историји седме умјетности.

"Буч Кесиди и Санденс Кид" (1969)

Вјероватно један од највећих глумачких дуета свих времена јесте наступ Пола Њумена и Роберта Редфорда као Буча Кесидија и Санденса Кида у вестерну  Џорџа Роја Хила старом више од 50 година, а који је остао једнако забаван као што је био и на дан када је објављен.

То је прича о двојици најпознатијих америчких одметника који путују Сјеверном и Јужном Америком у потрази за слободом и новцем, а има и Катарину Рос као Кидову љубавницу Ету Плејс, али права љубавна прича је између Буча и Санденса. Хемија између два мајстора свог заната је разлог зашто је овај филм и даље култан, а њих двојица су остали пријатељи цијелог живота. Иако је Редфорд током своје каријере глумио са неколико генерација глумаца, никада није имао бољег колегу.

"Џеремаја Џонсон" (1972)

Редфордово насљеђе је насљеђе култних перформанса, активизма и заговарања независних филмова, а један од филмова који су ударили темеље његовој оставштини јесте ревизионистички вестерн "Џеремаја Џонсон". Овај еп о планинском човјеку првобитно је замишљен као филмски лик за Клинта Иствуда, али када је он одустао, Сидни Полак је довео Редфорда и ставио га у крзнено одијело са дугом брадом и косом створивши вестерн који је срушио бројне стандарде жанра, те поставио визуелни прототип за легендарни стрип "Кен Паркер".

"Жаока" (1973)

Други заједнички рад Редфорда и Њумена догодио се 1973. године с филмом "Жаока", који је Редфорду донио и прву и посљедњу номинацију за глумачког "Оскара". Филмови с преваром су својеврсна превара, покушај да се гледаоци задрже шармом за цијену биоскопске карте. И није било бољег преваранта његовог доба од Џонија Хукера јер је Редфорд донио самопоуздање за филм који ће обликовати његово насљеђе. То је рашчупана плава коса која вири испод његове аскот капе, засљепљујући осмијех, заводљиви добар изглед и заразни смијех. Како би ико могао рећи "не" његовим понудама? Комад чисте, нескривене забаве у којем још једном не можете скренути поглед са Редфордове и Њуменове хемије на екрану.

"Какви смо били" (1973)

Публика је вољела Редфорда у свакој роли, али жене су га завољеле због лика  Хабела Гарднера у једном од највећих романтичних филмова икада снимљених, "Какви смо били". У њему Редфорд дијели екран са још једном иконом седамдесетих Барбром Страјсенд. Као љубавни пар се упознају на факултету, поново повезују као одрасле особе, боре се са својим политичким и идеолошким разликама и на крају схватају да љубав није довољна. Филм прати легенда да га је свака жена  у Америци  гледала четири пута, а чувена критичарка  Паулине Кеј написала је да је добро поново видјети Редфорда са женом након свег тог флертовања са Њуменом.

"Три Кондорова дана" (1975)

Мало је филмова који су боље приказали политичку и друштвену параноју средине седамдесетих као култни трилер "Три  Кондорова дана" Сиднија Полака у којем Редфордов аналитичар ЦИА Џо Тарнер (кодно име: Кондор) узима паузу за ручак и враћа се у своју канцеларију у Њујорку те проналази убијене колеге. Испоставило се да је ријеч о интерном послу ЦИА, а службеник обавјештајне агенције мора побјећи прије него што га убице пронађу у име рјешавања проблема. Редфорд бјежи по цијелом Њујорку, надмудрује издајнике, удвара се Феј Данавеј и елегантно шармира публику, све у року од три дана.

"Сви предсједникови људи" (1976)

Још дубљи улазак у мрак Америке седамдесетих дао је филм "Сви предсједникови људи", у којем Редфорд и Дастин Хофман глуме новинаре "Вашингтон поста" Боба Вудворда и Карла Бернштејна само четири године након што је афера "Вотергејт" потресла нацију. То је један од најбољих новинарских филмова свих времена и остаје релевантан готово 50 година касније. Боб Вудворд је касније признао да је било великодушно одабрати најзгоднијег мушкарца на свијету да га глуми у филму, али не треба заборавити да је Редфорд био тај који је својим утицајем и новцем био најзаслужнији што је овај класик Алана Пакуле уопште снимљен. 

"Електрични јахач" (1979)

Редфорд је пружио једну од својих најшармантнијих улога као Сони Стил, пропала, пијана родео звијезда, који краде коња вриједног милион долара од насилног конгломерата, јаше га низ Лас Вегас Стрип и покушава га спасти. У режији Сиднија Полака, ово је модерна каубојска шала највишег реда, али Редфорд ју је претворио у искрено уважавање америчког Запада и његове митске културе. Када градска репортерка Хали Мартин, коју глуми Џејн Фонда, стигне Стила у пустињи како би направила причу, рађа се и романса, али Стил је вјечна скитница, не остаје дуго јер и он мора бити слободан.

"Моја Африка" (1985)

У овој авантуристичкој мелодрами Сиднија Полака Редфорд је екран дијелио са Мерил Стрип и то је у суштини довољно да овај филм остане вјечан.

У њему Стрипова глуми младу данску бароницу која се придружује свом мужу у Кенији почетком 20. вијека. Док је тамо, упознаје ловца на крупну дивљач Дениса (Редфорд) и њих двоје развијају везу док се над Африком надвија сјенка долазећег Великог рата, што значи да постоји и прича око овог љубавног троугла, али све то пада у запећак, када се двоје холивудских плавушана нађу заједно у кадру.

"Све је изгубљено" (2013)

Почетком овог миленијума Редфорд је углавном престао да глуми изван својих филмова, али се вратио пред камеру за овај мали филм, који се фокусирао на неименованог човјека усред Индијског океана чији је мали брод управо ударио у транспортни контејнер, нанијевши знатну штету његовом пловилу. Глумећи јединог лика у филму и изговарајући само неколико десетина ријечи током цијеле приче, Редфорд је пружио своју најчистију физичку изведбу, дајући нам усамљену душу која се бори да остане на површини док покушавамо да саставимо трагове о томе ко је он.

"Старац и пиштољ" (2018)

Редфордов посљедњи  прави филмски наступ (уз ролу у "Осветници: Крај игре") је прикладна лабудова пјесма за једног од најомиљенијих филмских одметника. Филм, заснован на истинитој причи, у којем Редфорд глуми остарјелог пљачкаша банака Фореста Туакера, који након бјекства из затвора завршава на фарми жене по имену Џуел (Сиси Спејсек) која га наводи да помисли да су његови пљачкашки дани завршени, али локални детектив (Кејси Афлек) не дозвољава да Такерова прошлост умре, као што ни Редфордове роле не дозвољавају да он умре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.