Ања Илић о првих пет година Аудио-визуелног центра Републике Српске и плановима за будућност

Оснивање Центра је преломна тачка за филмско стваралаштво код нас. Данас имамо систем, континуитет и институционалну подршку, што раније није био случај. Посебно је важно нагласити да Влада Републике Српске обезбјеђује континуирано финансирање рада Центра и филмске продукције, што представља темељ стабилног развоја ове области. Без такве подршке не би било могуће планирати дугорочно, нити стварати услове упоредиве са регионом и Европом.

Рекла је ово за "Глас Српске" Ања Илић, директорица Аудио-визуелног центра Републике Српске, правећи на основу свог искуства рекапитулацију првих пет година рада институције на чијем је челу.

- Од краја 2022. године радимо у пуном капацитету и до сада смо расписали више од 76 конкурса на које је пријављено преко 400 пројеката. Подржали смо око 200, од чега се највећи број односи на развој сценарија, али и на развој и продукцију документарних, играних и анимираних филмова, мањинске копродукције и организацију фестивала. У овој и годинама пред нама акценат је на подршци продукцији филмова. Пет година је кратак период, али за нас изузетно важан, јер смо у том времену поставили темеље једне потпуно нове институције. Један од највећих изазова било је доношење Закона о аудио-визуелним дјелатностима 2022. године, који је дефинисао област, начин финансирања и омогућио нам да започнемо системску подршку аудио-визуелном стваралаштву, рекла је Илићева.

ГЛАС: Једна од почетних тачака у стварању услова за подршку домаћој кинематографији јесте успоставити функционалан систем вредновања пројеката?

ИЛИЋ: То је био један од кључних корака. Наш циљ је био да направимо јасан и транспарентан систем који ће повезати оно што је написано у пројекту са коначним резултатом који публика гледа. Важно нам је да подржани пројекти имају квалитет, али и потенцијал да дођу до публике и фестивала.

ГЛАС: Јасно је да је то процес на дуже стазе у којем је тешко очекивати брзе резултате, али гледајући статистичке резултате, колико је Центар утицао на развој домаћих аутора и професионалаца?

ИЛИЋ: Организовали смо више од 20 едукативних радионица у Бањалуци, намијењених филмским радницима, а у сарадњи са Филмским центром Србије објавили смо и двије књиге о писању сценарија. Поред тога, велики број младих аутора добио је прилику да се усавршава на међународној сцени. Сам податак да смо имали преко 400 пријављених пројеката говори колика је била потреба за оваквом институцијом.

ГЛАС: Да ли сте спремали неки посебан програм како би се обиљежио овај мали бројем јубилеј, али за домаћу кинематографију значајан јубилеј?

ИЛИЋ: Биће обиљежен садржајним и разноврсним програмом под називом "Наше приче; 5 година", који ће бити одржан од 23. до 25. априла. Конципиран је тако да обухвати све сегменте аудио-визуелног стваралаштва – од анимације, преко документарног филма, до савремене игране продукције.

Први дан, 23. април, посвећен је анимацији и реализује се у сарадњи са фестивалом Анимацикл. У кину "Палас" биће приказани краткометражни анимирани филмови "Испод површине" и "Лет" студија Студио Дасхак, "Конундрум" (Златни рез), "Издувни вентил" и "Тајна на врху бандере" (Арт сцена), као и "Мангупи" и "Хурикан" (Аеон). Ријеч је о филмовима различитих визуелних приступа и ауторских поетика, који свједоче о развоју и креативном потенцијалу домаће анимиране сцене. "Хурикан" је био у ужем избору за најпрестижнију филмску награду "Оскар".

Другог дана, 24. априла, фокус је на документарном филму и ауторима. У Студентском културном центру биће одржан разговор са ауторима, уз приказивање инсерата из њихових остварења. Учествују Денис Бојић ("Једини"), Јелена Медић ("Бојим се љепоте"), Бранко Лазић ("Пластични богови и огледало"), Дајан Јаворац ("Летећа сестра") и Душко Мазалица ("Старац и његов сан"). Биће то прилика да публика чује приче иза ових филмова и стекне увид у процес њиховог настанка.

Посебно је значајно што ће, у сарадњи са Радио-телевизијом Републике Српске, ова документарна остварења бити доступна и широј публици кроз телевизијски програм у терминима  10. априла у 20.15 - "Једини", Денис Бојић,  17. априла у 20.15 – "Бојим се љепоте", Јелена Медић,  19. априла у 20.15 –"Старац и његов сан", Душко Мазалица

 24. априла у 20.15 – "Летећа сестра", продукција Маниа и 26. април у 21.30 – "Пластични богови и огледало", Бранко Лазић

Завршни дан, 25. априла, у дневном термину биће одржана промоција Јавног конкурса за суфинансирање развоја дугометражног играног филма. Желим да заједно са  Бобаном Јевтићем и Снежаном ван Хаувелинген ауторима приближимо процес развоја пројеката и додатно их охрабримо за рад на новим филмовима.

Истог дана, у вечерњем термину у кину "Палас", биће одржана свечана пројекција за ауторе, филмску екипу и пријатеље краткометражних играних филмова подржаних од стране Центра: "Здраве руке" редитеља Стефана Томића, "Земља живих" редитеља Бошка Крљаша и "Срећни празници, Олга" редитељке Саре Радусиновић.

Набројани филмови представљају конкретан резултат нашег рада и показују да систем подршке доноси видљиве и квалитетне резултате.

ГЛАС: Да ли можете издвојити неке актуелне пројекте који су у развоју или продукцији?

ИЛИЋ: Тренутно имамо више значајних пројеката у различитим фазама реализације, што показује да се продукција све више развија. Посебно бих издвојила дугометражни играни филм "Бјеснило" редитеља Саше Хајдуковића, који се бави темом страдања Срба у Дракулићу код Бањалуке 1942. године. Ријеч је о захтјевном и важном пројекту, са већ формираном екипом и одабраним локацијама, а снимање је планирано да почне у јануару идуће године. Већи дио филма снимаће се у селу Пецка код Мркоњић Града али и на локацијама у Бањалуци и Београду.

У овој години, у мају мјесецу,  очекује нас и почетак снимања филма "Чувај га" редитеља Синише Грабежа, што је још један значајан корак у јачању домаће игране продукције. С друге стране, филм "Кад поново умрем", аутора Немање Савановића, већ је снимљен и налази се у фази постпродукције. Очекујемо његову премијеру у овој години и вјерујемо да ће имати снажан одјек код публике.

Сви ови пројекти показују да смо, након постављања темеља, ушли у фазу интензивног развоја - у којој се све више идеја претвара у конкретна филмска остварења.

ГЛАС: Јасно је да без обзира на оно што је све учињено, да се од "прошлости не живи", већ од оног што ће се радити у будућности. Укратко, у ком правцу ће се развијати Центар у наредном периоду?

ИЛИЋ: Наш фокус остаје на јачању филмске продукције и изградњи одрживе филмске индустрије. Желимо да подржимо већи број квалитетних пројеката, али и да додатно радимо на међународној видљивости наших аутора и копродукција. Присуство на значајним тржиштима, попут Европског филмског маркета у Берлину, важан је корак ка том циљу, као и континуирана подршка учешћу наших аутора на релевантним фестивалима и индустријским платформама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.