
Тешко је пронаћи славног редитеља са којим Ал Паћино није сарађивао - од Кополе и Скорсезеа до Кристофера Нолана и Тарантина, готово сви су га жељели у свом филму.
Од 1970-их Ал Паћино је један од најцијењенијих глумаца на свијету, са улогама које су му обезбиједиле девет номинација за Оскара и каријеру која траје више од пет деценија.
Већина ће га заувијек памтити као Мајкла Корлеонеа из Кума, гдје је као најмлађи син мафијашке породице показао трансформацију - од узорног сина до хладног и изолованог шефа породице. Иако је играо уз Марлона Бранда и Роберта Де Нира, многи сматрају да их је надмашио у тој улози.
Ипак, Паћино није остао на тој једној улози. Са филмовима као што су Серпицо, Пасје поподне, Лице са ожиљком и Врелина, потврдио је своју глумачку свестраност. Као и сваки глумац са дугим стажом, имао је и промашаја - нарочито током 2000-их, са филмовима попут Џек и Џил и 88 минута, који су били немилосрдно критиковани. Упркос томе, вратио се у форму са улогама у Тхе Ирисхман и Било једном… у Холивуду.
Када су га у једном интервјуу 2015. питали са којим би редитељем волио да ради заувијек, Паћино није споменуо ни Скорсезеа ни Кополу. Умјесто њих, издвојио је Берија Левинсона.
"Пуно сам радио са њим", рекао је за ИндиВајер.
"Волио бих да радим са њим заувијек јер је лијепо имати некога кога заиста разумијеш. Кад некога познајеш на том нивоу, сарадња постаје дубља."
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.