Фото: У 60. години постао умјетник и изненадио и академске сликаре: Необична прича Јездимира Милошевића
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Јездимир Милошевић, самоуки умјетник из Источног Сарајева, тек крајем шесте деценије живота одлучио је да се озбиљније посвети умјетничком стваралаштву, а његова необична дјела и идеје изненадили су чак и академске сликаре. Свој стваралачки пут, поглед на свијет и поруке које носе његова дјела представио је публици у Културном центру Источно Ново Сарајево, у оквиру шестог издања циклуса разговора о умјетности „Art Talk“.
Разговор је трајао више од два часа, али је, судећи према реакцијама бројних посјетилаца, вријеме протекло готово непримјетно. Милошевић је кроз занимљиву причу о свом животу и стваралаштву показао да за умјетност нису пресудне године нити академско образовање, већ потреба човјека да изрази оно што осјећа и начин на који доживљава свијет.
Милошевић је за „Глас Српске“ испричао да његова повезаност са умјетношћу потиче из најранијег дјетињства. Његов отац био је самоуки вајар који је израђивао скулптуре у дрвету, а управо су та дјела била његове прве играчке.
– Отац је био изванредан скулптор, иако није имао академско образовање. Моје прве играчке биле су његове скулптуре од дрвета. Добро се сјећам да сам га једном питао о умјетности и ономе што ради, а он ми је одговорио да сви људи свијет гледају другачије и да можда свијет уопште не изгледа онако како га ми видимо. Те ријечи остале су ми урезане у памћење. И данас посматрам свијет око себе и стално се питам да ли оно што видим заиста изгледа тако – испричао је Милошевић.
Још као дјечак волио је да црта, а у развијању тог талента помагао му је наставник ликовне културе, с којим се дружио и од којег је стицао прва знања о умјетности.
Ипак, живот га је одвео другим путем, па је цртање временом запоставио. Иако је деценијама пратио умјетничка дешавања, сопственом стваралаштву вратио се тек око шездесете године.
– До 59. или 60. године пратио сам умјетност, али нисам ништа стварао. Онда сам осјетио потребу да се изразим на умјетнички начин. Можда су на то утицали нагомилано животно искуство и све оно што сам током година видио и доживио. Рекао сам себи да, ако човјек у шездесетој години почиње да се бави умјетношћу, поготово концептуалном, онда нешто није у реду или са тим човјеком или са свијетом у којем живи. Пошто још сматрам да је са мном све у реду, очигледно нешто није у реду са свијетом у којем живимо – рекао је Милошевић.
Посебан подстицај за стваралаштво, како је објаснио, добио је током пандемије вируса корона, али и под утицајем бројних геополитичких дешавања која су обиљежила савремени свијет.
Све то пробудило је потребу да кроз умјетност изрази размишљања, дилеме и осјећања која је годинама носио у себи.
– Желио сам да публици, али и људима који се разумију у ову врсту умјетности, покажем како је текао мој стваралачки развој. Необично је да човјек у шездесетој години почне да се бави умјетношћу, а посебно концептуалном, која је код нас још на маргинама. На Западу је ова врста савремене умјетности изузетно цијењена, док код нас ни класична умјетност није вреднована на прави начин, а савремена поготово – истакао је Милошевић.

Академски сликар Милош Поповић, који је водио разговор са Милошевићем, оцијенио је да је ријеч о несвакидашњој појави на домаћој умјетничкој сцени.
– Милошевић је за мене једна изузетно позитивна појава у свијету умјетности. Право је изненађење да се у зрелим годинама појави самоуки умјетник који се бави искључиво идејом. Заиста ми је драго што смо га представили у нашем Културном центру. Он је примјер да савремене тенденције у умјетности постоје и код нас – нагласио је Поповић.
Говорећи о положају савремене и концептуалне умјетности, Поповић је указао на то да овај вид стваралаштва у домаћој јавности још нема пажњу коју заслужује.
– Код нас је чак и примијењена умјетност на маргинама, а концептуална поготово. Она је веома мало заступљена и примијећена. Донекле се нешто слично може видјети на умјетничкој сцени Бањалуке, док су нешто већи помаци присутни у Београду и Загребу. У западним земљама и свијету ова врста умјетности има значајно мјесто, док је код нас и даље запостављена – оцијенио је Поповић.
Према његовим ријечима, један од начина да се такво стање промијени јесте упознавање публике са савременим умјетничким правцима и ствараоцима који помјерају границе традиционалног изражавања.
Поповић је нагласио да Милошевић ствара изван оквира академског образовања, ослањајући се на сопствено животно искуство, стваралачку интуицију и умјетнички дар који је наслиједио од оца.
– Кроз свој рад трага за истином, изражавајући пацифистичка увјерења, утопијске идеале и дистопијске сумње. Његова дјела представљају лични поглед на свијет у којем живимо, а њихов циљ је да код посматрача пробуде знатижељу, подстакну размишљање и отворе простор за преиспитивање сопствених ставова – објаснио је Поповић.
Полазећи од увјерења да умјетност не треба да нуди коначне одговоре, већ да поставља питања, Милошевић је са публиком разговарао о улози умјетности, слободи стваралаштва и различитим начинима на које људи доживљавају стварност.
Посјетиоцима је открио и да је своја дјела представљао појединим познатим свјетским умјетницима, у срединама у којима концептуална умјетност ужива знатно веће признање.
У разговор су се активно укључили и посјетиоци, постављајући питања и износећи сопствена запажања о представљеним дјелима.
Шесто издање циклуса „Art Talk“, који организује Културни центар Источно Ново Сарајево, још једном је показало значај непосредног сусрета публике са умјетницима.
Како је истакао Поповић, циљ ових разговора јесте представљање занимљивих стваралаца, посебно оних који живе и раде на подручју Источног Сарајева, али и приближавање различитих умјетничких израза широј јавности.
Гостовање Јездимира Милошевића показало је да умјетничко стваралаштво не познаје старосне границе и да се потреба за изражавањем може пробудити и у зрелим годинама, доносећи нове погледе на свијет и отварајући питања о којима се ријетко говори.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.