Преминуо Борис Колар, један од аутора легендарног „Професора Балтазара“

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Борис Колар Фото: Агенције | Борис Колар

ЗАГРЕБ - Редитељ, аниматор, цртач, сценариста, сценограф и један од кључних аутора легендарног цртаног филма „Професор Балтазар“ Борис Колар преминуо је у сриједу, 21. октобра, у Загребу, у 94. години.

Колар (1933–2026) био је и један од утемељивача Загребачке школе цртаног филма, која је оставила дубок траг у историји анимиране умјетности.

Створио свијет маште, доброте и домишљатости

- Одласком Бориса Колара хрватска култура изгубила је изузетног умјетника, а генерације које су одрастале уз „Професора Балтазара“ једног од стваралаца свијета маште, доброте и људске домишљатости - истакли су у саопштењу о његовој смрти представници Удружења „Професор Балтазар“, компаније „Професор Балтазар“ и установе „Загреб филм“.

Колар је припадао генерацији умјетничких визионара који су хрватском анимираном филму обезбиједили истакнуто мјесто у свјетској кинематографији.

Од првих корака у анимацији 1952. године, преко стварања Загребачке школе цртаног филма, до ауторских остварења која су помјерала границе филмског израза, Колар је показивао изузетну цртачку вјештину, инвентивност и храброст у умјетничком истраживању.

Његови филмови „Бумеранг“ из 1962. и „Вау-вау“ из 1964. године остали су антологијска дјела хрватске анимације, препозната и награђивана на међународним фестивалима.

За изузетан допринос филмској умјетности Колар је 2024. године добио „Златни октавијан“ за животно дјело.

Посебно мјесто у његовом богатом опусу заузима „Професор Балтазар“. Као један од кључних аутора овог култног анимираног серијала, Колар је, заједно са другим великанима Загребачке школе цртаног филма, обликовао свијет у којем се проблеми рјешавају знањем и маштом, а различитости прихватају с разумијевањем и добротом.

Његова повезаност са „Професором Балтазаром“ није престала ни у позним годинама. Наставио је да доприноси новим остварењима из овог анимираног свијета, међу којима су „Августова трећа срећа“, „Врлине из дубине“ и „Хекторово откриће“.

Коларово стваралаштво остаје дио културног насљеђа које је обиљежило дјетињство бројних генерација и потврдило значај Загребачке школе цртаног филма у свјетској анимацији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.