Милана Косановић за "Глас": Између осјећаја и мисли бирам осјећај

На изложби у Студентском културном центру публика ће бити у прилици да види дио радова насталих у оквиру мог мастер пројекта. Наслов "Форма - рађање и метаморфоза" упућује на питање саме форме, а нагласак је на процесу: рађање и метаморфоза - органски процеси уобличавања и преобличавања, компоновања и рекомпоновања, стална промјена и раст.

Рекла је ово за "Глас Српске" Милана Косановић, поводом своје мастер изложбе под називом "Форма - рађање и метаморфоза", која је јуче отворена у Студентском културном центру УНИБЛ, откривајући шта је оно са чиме ће посјетиоци имати прилику да се сусретну у овој поставци. Млада умјетница истиче да мотиви језгра, ткива и коре у њеним радовима нису само визуелни елементи, већ метафоре и алегорије духовног искуства и унутрашњег бића.

- Ови процеси приказани су преко неколико основних мотива у мом раду: језгро, ткиво и кора - они се могу тумачити као алузије на појавни свијет - нпр. језгро плода, мишићно ткиво, кора дрвета - али и као метафоре духовног искуства. Паралела језгра са језгром бића, његовим ткивом и кором као спољашњим омотачем отвара простор за алегоријско читање ових радова. Овдје форма није пука визуелна чињеница, већ носилац унутрашњих значења - рекла је Косановићева.

ГЛАС: Нови радови носе поруку да је "сваки крај нови почетак". Да ли је и у Вашем умјетничком раду завршетак једног дјела или изложбе уједно и почетак рађања нових идеја и пројеката?

КОСАНОВИЋ: Стваралачки процес је, за мене, органске природе - нема јасних прекида и резова. Ликовна мисао се грана и постоји толико различитих праваца у којима се она може продубити. Стварајући константно отварам нова поља истраживања и нова питања која голицају мој креативни дух. У свему томе тешко је лоцирати почетак и крај, јер је у питању један цикличан и органски процес који је у сталној метаморфози.

ГЛАС: У најави изложбе истакнута је "спонтана игра ослобођена унапријед задатих граница медијума". Колико Вам је у процесу стварања ових радова била кључна управо игра и колико је она генерално важна за сваког умјетника?

КОСАНОВИЋ: Мислим да су игра и слобода генерално важни за свакога од нас. У процесу настанка овог циклуса радова игра свакако заузима значајно мјесто. Игра је један од кључних корака у процесу метаморфозе. У комбинацији са дисциплинованим радом, интроспекцијом и сањарењем, игра доводи до нових сазнања, нових техничких рјешења и неочекиваних резултата.

ГЛАС: Ако би посјетилац након изласка из Студентског културног центра могао да са собом понесе само један осјећај или мисао коју му ова изложба буди, шта бисте вољели да то буде?

КОСАНОВИЋ: Између осјећаја и мисли бирам осјећај. Волим суптилна осјећања, она која су нерјечива и која се јављају попут некаквог трептаја у стомаку, попут оног осјећаја када слушамо музику. Радови на овој изложби су богати текстуром, односно тактилно-визуелним сензацијама, које би у посматрачу могле да пробуде осјећај надражености чула и присутности.

ГЛАС: Мастер изложба представља важну степеницу за сваког аутора. Са каквим осјећањем заокружујете овај значајан степеник у образовању и колико су академске студије обликовале Ваш ликовни израз?

КОСАНОВИЋ: Академске студије су свакако значајно утицале на обликовање мог ликовног израза. Осјећање које ме прати док заокружујем посљедњу фазу у оквиру мастер студија је захвалност. Веома сам захвална мом ментору Милану Крајновићу, који је био ту за мене током основних и мастер студија и пружио ми одређену ширину у области ликовног стваралаштва - што се подједнако односи на теоријска и практична знања. Такође, захвална сам ментору на разумијевању и подршци да будем и останем то што јесам.

ГЛАС: Оно што претходи академском образовању јесу формативни утицаји. Шта Вас је мотивисало да Ваш живот и каријеру усмјерите према графици и умјетности, што на овим просторима никад није лак избор?

КОСАНОВИЋ: Веома рано сам схватила шта ми је заиста важно у животу, а то је умјетност. Још у раној младости читала сам књиге о сликарима и цртачима, истраживала историју умјетности, слушала добру музику, гледала добре филмове. Веома значајано мјесто у мојим формативним годинама заузима боравак у атељеу сликара Бориса Еремића у Приједору, код којег сам четири године похађала школу цртања.

ГЛАС: Након што заокружите овај мастер пројекат, у којем правцу планирате да усмјерити своју умјетничку радозналост и шта су сљедећи кораци у Вашој каријери?

КОСАНОВИЋ: Намјеравам да наставим са стваралачким процесом, да трагам за својим малим ликовним истинама и да се трудим да останем искрена у свом стварању. Такође, настављам са излагачким активностима, као и ликовно-педагошким радом који је такође значајан у мом животу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.