Кад злочинац од себе прави жртву
Дијелови резолуције о Сребреници, које су објавили медији и чије усвајање бошњачки дио мисије БиХ гура на сједницу Генералне скупштине Уједињених нација заказану за 27. април, дјелују као класична замјена теза, односно кад злочинац од себе прави жртву. О томе свједочи и чињеница да за поменути документ највише по свијету лобирају Њемачка и Руанда.
Гледано кроз историју, можда и не чуди такав однос када је општепознато да су за вријеме Другог свјетског рата Нијемци и муслимани били на истој страни, оној фашистичког Вермахта. Као узданице Хитлера дјеловале су “СС Ханџар дивизија”, разне муслиманске полиције и усташке фаланге чији су муслимани били украс, односно “цвијеће”.
Данас би Берлин да опере савјест Сребреницом јер су Нијемци у два свјетска рата поражени од Срба. Не могу Германи себи то да опросте, да је један мали народ од свега девет милиона људи у сваком свјетском сукобу излазио као побједник против нације која броји више од 75 милиона душа.
Нијемци су починили холокауст и бројне геноциде. Колико је само Срба, Јевреја, Рома, Руса и других слободарских народа страдало у нацистичким логорима, ни данас прецизан број се не зна. Цифре су милионске, а споменици су нијеми свједоци спаљивања људи, масовних тровања у гасним коморама, стријељања, клања и разних начина ликвидација какве цивилизација до тада никада није видјела.
Није чудно што је та Руанда привјесак великој Њемачкој која је такође током Другог свјетског рата у тој истој афричкој држави починила злочин са размјерама геноцида. Држе се својих џелата да не би поново настрадали.
А бошњачка политичка махала знала је да треба да се ослони на старог провјереног савезника. Историчари и историјски подаци показују да су муслимани, који себе од 1993. зову Бошњацима, процентуално били најбројнији у фашистичким формацијама у односу на укупан број становника. Они су били цвијеће усташке Независне државе Хрватске и неријетко највећи кољачи у тамошњим елитним јединицама.
Када је већ у питању сама Сребреница, само 1943. усташе су поклале 3.500 Срба, а таквих стратишта има безброј: Дракулић, Шушњар, Житомислић... А Јасеновац, то је посебна прича. Најмање 750.000 убијених људи у овом логору, у којем су Срби били највеће жртве, за писце резолуција и резолуцијица не значи ништа. За бошњачки политички естаблишмент, чим то није пресудио Хаг, као да се није ни десило. Само са печатом Трибунала неки злочин може да буде геноцид.
И зато они чије су руке крваве до рамена данас желе да глуме жртве, а да Србима пришију беџ злочинаца, који њима припада и који је у њима укоријењен. Њихов циљ је видљив из васионе, а то је, између осталог, да се резолуцијом УН дође до позиције да се укине Република Српска која је, по њиховом мишљењу, настала на великом злочину.
Само није познато да ли је иста судбина намијењена и за Њемачку, која је за рата очишћена холокаустом, и за државну заједницу БиХ чија је територија покривена масовним стратиштима Срба.
Можда би амбасадор БиХ у УН Златко Лагумџија могао да размисли прије него што упути резолуцију у процедуру јер би могла да му се врати као бумеранг.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
