Јесмо ли сви мете?
На мети хакера прошле седмице нашла се једна Бањалучанка којој је у секунди срушен профил на друштвеној мрежи “Инстаграм”, али и онемогућена комуникација на виберу као и приступ контактима.
Сајбер стручњаци тим потезом направили су јој прави пакао, јер та жена вибер у великој мјери користи за пословне активности, комуникацију са клијентима и радним колегама. Да ствар буде горе сајбер криминалци су са њеног вибер налога слали поруке другим корисницима којима су потом рушили мреже, претварајући их у нове жртве.
Ишло је до те мјере да су хакери, пријатељима Бањалучанке, који су јој током сајбер напада слали поруке, одговарали на њих у њено име.
Овај случај тјера нас да се запитамо да ли је ико од нас и у колико мјери сигуран у виртуелном простору? Лаички посматрано, стиче се утисак да од вјештина сајбер криминалаца нико није поштеђен и да је питање само ко ће постати мета.
На интернету је у сваком тренутку присутно више стотина милиона корисника из цијелога свијета, а међу тим великим бројем људи маса је злонамјерних. Преваранти на интернету постали су посебна струка која на најразличитије начине настоји да превари људе да би себи обезбиједила одређену материјалну корист.
Тај посао у великој мјери криминалцима омогућава чињеница да интернет није контролисан медиј, нико их ко назире, тако да су мале шансе да буду откривени. Корисници интернета препуштени су сами себи, личним процјенама и искуству, због чега се они лаковјернији и похлепнији често нађу у рукама превараната који су врло вјешти у комуникацији па очас посла изманипулишу особу коју обиљеже као плијен.
Оно што додатно забрињава су тврдње стручњака да хакери прије него што изврше напад на друштвене профиле одређене особе прво прикупе низ информација о том појединцу, прије свега има ли довољно новца да плати откуп својих личних података.
У прикупљању тих информација у великој мјери помажу им сами корисници друштвених мрежа који у највећој мјери не воде рачуна какве информације пласирају у сајбер свијет. Не размишљајући да би неко те податке могао да злоупотријеби, људи данас на “Инстаграму”, “Фејсбуку”, “Тик току” објављују гдје љетују, зимују, како им је намјештен стан, шта једу, гдје се опуштају, у коју школу им дијете иде и слично. Све те информације, за хакере, али и друге кориснике који имају лоше намјере, као што су на примјер педофили, подаци су сервирани на тацни.
Због свега тога опрезно и умјерено дозирање садржаја на интернету треба бити основни постулат свим корисницима. Јер једнако као што непознатом човјеку на улици не бисмо дали своје личне податке, исто то не треба да радимо у сајбер свијету. У супротном ризикујемо бројне проблеме.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
