Сила бога не моли
Случај Шмит је парадигматичан примјер на шта су данас спале Уједињене нације. Генерални секретар свјетске организације Антонио Гутереш невјешто сакрива записник са сједнице Савјета безбједности из кога се види да Кристијан Шмит није изабран за високог представника те да се лажно представља у БиХ.
Ситуација у којој је силу аргумента замијенио аргумент силе у међународним односима и рјешавању спорова у свијету није нова. Могло би се чак рећи да је стара колико и политика.
Постоје изреке које кажу да се “на силу или снагу аргумента позивају слаби, а да сили аргумента нису ни потребна”, затим да се “на право и правду позивају нејаки, а јаки и јесу по томе што могу да их крше”, па онда “сила бога не моли ...”.
Лафонтен је давно написао басну о јагњету које вуку мути воду узводно.
Блокови
Сила аргумента има неке шансе само при равнотежи снага, као што је било између САД и СССР током хладног рата, али чланице два супротстављена блока подлијегале су теорији ограниченог суверенитета, само што је то на Истоку било много грубље и транспарентније, а на Западу суптилније и мање видљиво.
Начело о немијешању у унутрашње послове других држава, САД и СССР, са сателитима, су узајамно поштовали. Рецимо, Американци се нису војно умијешали када је 1956. године дошло до побуне у социјалистичкој Мађарској, као што је комунистичка љевица везана за Москву остала пасивна приликом побуне студената и радника у Француској 1968. године. Падом Берлинског зида САД су постале једина суперсила без контрасиле која би је позитивно ограничавала.
Док се свијет радовао крају хладног рата, разоружању, рађању једног свијета, перспективама вјечног мира, САД нису одољеле изазову глобалне доминације. Нови свјетски поредак, пакс американа, америчка изузетност, свјетлост на бријегу, извоз људских права и демократије, национална геостратешка безбједност која обухвата сваку тачку на планети као потенцијалну опасност коју контролише свјетски полицајац...
Нова јалта
То су синтагме које описују јединствен процес који је можда најјасније дошао да изражаја не само у Уједињеним нацијама, него свим међународним организацијама и институцијама, владиним попут НАТО-а, ММФ-а, СТО СБ, Г-7, Хашки трибунал, као и невладиним Римски клуб, Билдерберг група, Трилатерала.
Све су то постале пуке алатке глобалне политичке, финансијске, медијске, војне, културне доминације широког спектра у доба постистине и постчињеница. Непослушни и бунтовни српски свијет нашао се први на мети, а ево смо изгледа и посљедњи, јер Запад је на заходу, а Исток, сјевер и југ се пробудио и уједињује се брже него што је ико очекивао.
Ако су у праву они који тврде да је трећи свјетски рат увелико у току, али да се нико неће самоубилачки латити нуклеарног оружја, онда би се могла наслутити и нова Јалта, а са њом и нека нова Лига народа, или нова ОУН, која ће рехабилитовати међународно право и начела међународних односа. На столицама Стаљина, Рузвелта и Черчила засјешће Путин, Си и Трамп. Нека Урсула фон дер Лајен на резервној клупи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
