Резерват
Западни Балкан поново је силом прилика у фокусу интересовања великих сила. Иако то овај пут нисмо ничим “скривили”.
Све је започело са именовањем разних специјалних изасланика, усвајањем резолуција, а онда и изношењем разних политичких рјешења и непристојних понуда који би наводно требало да донесу бољитак народима на овим просторима. На столу су тренутно двије иницијативе - Европска политичка заједница и Берлински процес.
Иако се сви куну како су и земље западног Балкана дио европске заједнице, те како је питање само времена када ћемо ући у ЕУ, њихове ријечи нису ништа друго до “обећање лудом радовање”. Замазивање очију и нова шаргарепа од којих нам је већ мука. Ни сода бикарбона више не помаже.
Упорно промовишу некакву “балканску перспективу” која никако није добро за народе који живе на овим просторима, зато што их опет ставља у једну врсту геополитичког коша, односно интерната за кужне, који су по природи ствари неспособни да сами управљају својим животима и судбинама.
И управо поменуте двије иницијативе су у том правцу осмишљене и креиране. Прва - да у Бриселу, иако нисмо чланице овог савеза, а питање је да ли ћемо то икада и постати, буде креирана спољна политика балканских земаља. Друга има за циљ да се Њемачка интересно боље позиционира на овим нашим просторима, у државама које је кроз историју увијек доживљавала својим трабантима.
Уколико ове силе заиста желе помоћи балканским народима, како кажу, требало би као прво да нас оставе на миру, бар за почетак, јер од њихове велике бриге и загрљаја све теже дишемо. Онда би требало да престану да на нас гледају као на интернат кужних и дивљака. Нити смо ми Индијанци, нити они каубоји. А и времена резервата су прошлост.
Након тога требало би да престану са накарадним тумачењем међународног права, што се вјероватно најбоље огледа у случају Дејтонског споразума. Инсистира се на духу, а не слову овог споразума. Уколико је потписана и усвојена Резолуција 1244, зашто се она не примјењује на КиМ, већ се преко ње тако олако прелази? Зашто те демократе не укину међународни протекторат у БиХ? Уколико ћемо водити заједничку спољну политику, зашто нас у пакету не приме у ЕУ? Због чега им смета “Отворени Балкан”? Умјесто тога они нам опет нуде некакве нове резервате. Нуде нам и менторство у превазилажењу проблема које су сами закували. Баш великодушно с њихове стране што нас поново увлаче у своје геополитичке игре у којима смо попут шаховских фигура. И то пука пјешадија, која треба да игра по нотама “краљева”. Да су бар краљеви салсе па хајде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
