Детаљи са рочишта: Криминална група имала намјеру "преузети државу"

Мјере притвора пред Судом БиХ, на рочишту које води судија Татјана Косовић, се траже за Аднана Смајловиаћ, Санцхеза Јукића, упосленицу зеничке болнице Аиду Халаћ, упосленика зеничке болнице гинеколога Тарика Зуловића, Хариса Бехрама, Мирсада Скопака, Мака Шемчића, Елмира Сарића, Смајила Шикала, припаднике ФУП-а Мустафу Селмановића, Вахидина Муњића, Сенада Кадића, Адина Чатића и Емира Друшкића те Сеада Прељевића, Давора Цурла, Гордана Мемију и Едина Качара (ОСА).

Споменути осумњичени се терете за кривична дјела организовани криминал, прање новца, злоупотребе положаја, примање награде и других облика користи.

Према наводима тужиоца Сањина Куленовића у истрази у овом предмету осим домаћих институција учествује и амерички ФБИ, ДЕА и Европол.

Према наводима тужиластва од 2016. до 2021. године органована криминална група на чијем је челу био Аднан Смајловић је прибављала и прала новац који је стечен трговином дроге у оквиру картела "Тито и Дино". Ријеч је о организованој криминалној групи која је дјеловала на подручју више држава међу којима су БиХ, УАЕ, Низоземска, Белгија, Њемачка, Јужна Америка, Јужноафричка Република и друге земље.

Према наводу Тужилаштва БиХ ријеч је особама које су се придружиле тј. организовале преко Скај апликације. Све особе у Скај апликацији су комуницирале преко криптованих имена као што су Аристотел, Лаки Лук итд.

Према наводима тужиоца, особе Един Гачанин и Аднан Смајловић су доносили одлуке о извршењу кривичних дјела док су остали чланови групе дјеловали по њиховим упуствима. Тужилаштво сматра да је то видљиво и из пресуда суда у Роттердаму против Гачанина. Такође тврде да је Един Гачанин осигуравао логистичка средства те да је прање новца стеченог трговином дрогом рађено преко више правних лица.

Између осталог наведен је примјер од 2020. године када је Смајловић располагао новцем у износу од 500.000 КМ који му је послао Един Гачанин.

Остали чланови криминалне групе су узимали новац од Смајловића те је он о томе обавјештавао Гачанина.

Тужилаштво наводи да су чланови групе настојали остварити и политички утицај те да су плански радили на томе и то све у циљу "преузимања државе".

Како би остварили тај циљ ступали су у контакт с локалним политичарима нудећи и финансијску подршку.

Чланови криминалне групе су савјетовали и формирање удружења грађана како би остварили политички утицај те је из њихове Скај комуникације видљиво да су се често занимали за политичку ситуацију.

У том контексту је истакнута улога Харис Бехрама који је у Мостару формирао удружење грађана "Бранковац".

Тужилаштво је издвојило и то да је бизнисмен Гордан Мемија платио споменутим припадницима ФУП-а ангажман као физичко осигурање Едина Гачанина приликом његове посјете Сарајево (Кадић, Чатић и Друшкић).

Вахидин Муњић се као в.д. директора ФУП-а терети да од 2016. до данас није извршио службене дужности с обзиром да су припадници ФУП-а били ангажовани као физичко осигурање особи за коју су морали знати да је безбједносно интересантна.

Управо код Гордана Мемије, према наводима тужиоца, је пронађен већи број материјалних доказа.

Образложена је улога припадника ОСА-е Едина Качара, па тужилаштво тврди да је он без овлаштења предао службене документе прибавивши корист од 100.000 КМ. Тужилаштво тврди да је ријеч о документима који се односе на организовани криминал те да је тиме нанијета штета БиХ.

Тужилаштво је такође објаснило на који начин се "прао" новац кроз набавку униформи за припаднике ФУП-а. Наиме, униформе су купљене преко компаније "Rhea Express" власника Ермина Аламеровића који је такође осумњичен у овом случају. Ријеч је о униформама која је купљена од фирме из САД-а преко "Rhea Expressа" и да је те униформе ФУП задужио. Управо је Аламеровић признао кривично дјело, а то је учинио и још једна од осумњичених - Неџад Суљевић.

Подсјећамо да су за Суљевића и Аламеровића затражене мјере забране.

Оно што је тужилаштво такође издвојило јесте да је пронађена обимна документација за коју су навели да је анализирају амерички ФБИ и ДЕА.

Говорећи о извршеним претресима наведено је да су пронађени и сатови чија вриједност премашује више од 20.000 евра, пиштољи, скупоцјени аутомобили итд.

У образложењу зашто траже притвор за наведене особе, тужилац Куленовић је навео да постоји опасност од бјекства.

Подсјетимо, на првом рочишту за пет осумњичених који су ухапшени у акцији "Блек Тај 2" су затражене мјере забране и пуштени су на слободу. То су Бошко Јерковић, Ибро Миладин, Неџад Суљевић, Армин Алаомеровић и Адна Хелић.

Прије два дана су ухапшене 23 особе у БиХ због потенцијалне повезаности с Едином Гачанином, наркобосом из Дубаија.

Каква је улога сарајевске инфлуенсерке унутар разбијеног нарко картела

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.