Улице препуне »жестоких момака«

Бањалука, Сарајево - Свако треће лице у БиХ које је прошле године полиција "уловила" због извршења кривичног дјела истовремено је било и повратник у криминалне активности, свједоче подаци енитетских МУП-ова.

Велики дио њих је, наравно, након поднесеног извјештаја надлежном тужилаштву пуштен да се брани са слободе, тако да је на улицама бх. градова много "жестоких момака", попут Емира Пајазетовића, младића са "богатим" полицијским досијеом, који је у Великој Кладуши бомбом ранио 32 особе.пишу Незавине новине

"У РС је прошле године евидентирано 9.935 кривичних дјела општег криминалитета, од којих је расвијетљено 7.231, а поднесено је 8.968 извјештаја надлежним тужилаштвима против 7.588 лица. Међу пријављенима је 2.435 повратника, односно скоро сваки трећи извршилац", саопштено је из МУП-а РС.

У најмању руку забрињавајућа статистика забиљежена је и у ФБиХ, гдје је лани регистровано чак 25.068 кривичних дјела.

"За извршење ових дјела пријављено је 17.078 лица. Од укупног броја пријављених лица, 7.084 су повратници у вршењу кривичних дјела", навели су из Федералне управе полиције (ФУП).

Да им рецидивисти заиста стварају проблеме, не поричу ни из полиције, али успут истичу да припадници МУП-ова нису једини у ланцу, већ "карике" представљају и тужилаштва, те судови.

Але Шиљдедић, портпарол МУП-а УСК (на подручју којег је у недјељу вишеструки повратник у криминалне активности извршио бомбашки напад), каже да проблем повратника у вршењу кривичних дјела није само проблем овог кантона, већ цијеле државе.

Коментаришући став бројних грађана, који по форумима критикују како полиција "жестоке момке" пушта да слободно ходају улицама, Шиљдедић каже да је ту ријеч о незнању грађана и цјелокупне јавности.

"Полиција има стриктно прописана правила понашања. У моменту када ми евидентирамо и пронађемо одређено лице које је осумњичено за неко од кривичних дјела, полиција има право по закону такво лице задржати 24 сата у својим просторијама ради провођења истражних радњи", појашњава Шиљдедић.

У том року, према ријечима Шиљдедића, они су дужни да задокументују кривично дјело, односно за шта сумњиче лице, те уз попратне доказе осумњиченог предају надлежном тужилаштву.

"Након што лице буде предато тужиоцу, он може да тражи одређивање мјере притвора, а то опет на крају мора да одобри надлежни суд. Дакле, у том сегменту полиција нема могућност да то лице држи више од 24 сата", појашњава Шиљдедић.

Он каже да полиција превентивно дјелује у оквиру својих овлаштења, што подразумијева и појачан надзор над оним који се враћају извршењу кривичних дјела, али да тај надзор не смије угрожавати загарантована права и слободе сваког човјека.

Психолог Александар Милић сматра да је у основи свих криминалних понашања поремећај личности.

"Нама затаји праћење таквих лица. Те особе се препусте и ходају као сви други грађани. А они нису као сви грађани, јер имају обиљежја да су склона чињењу тешких дјела", истиче Милић.

Професор Милић каже да таква лица треба да буду праћена од стране полицијских структура, али да у "посао" треба да се укључе и правосудне институције у смислу изрицања адекватних мјера.

"Таква лица неће моћи на улици препознати грађани, али треба да их прате институције које су за то задужене. Грађани треба мирно да ходају и да буду обезбијеђени, да буду сигурни, а све особе ризичног понашања треба да буду под контролом. Ко је склон вршењу једног дјела, биће склон вршењу и другог", сматра Милић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.