У Хагу почео доказни поступак одбране Милана Милутино

У вријеме које је обухваћено оптужницом Милутиновић, као предсједник Србије, није имао никаква овлашћења ни моћ да командује било којом јединицом полиције Србије или Војске Југославије које су дјеловале на Космету, упозорио бранилац О'Саливен

ХAГ - Одбрана бившег предсједника Србије Милана Милутиновића најавила је јуче пред Хашким трибуналом да ће доказати да су неосноване оптужбе против Милутиновића за ратне злочине над косметским Aлбанцима 1999. године, јавила је Срна. Бранилац Јуџин О'Саливен, који је у уводној ријечи истакао да Милутиновић није крив, навео је да је он прије и током рата на Космету, од марта до јуна 1999. године, радио на добробит свих грађана Србије, укључујући и косметске Aлбанце, тражећи компромисно и мирно рјешење за косметску кризу. - Милутиновић вјерује да су оптужбе против њега неосноване и погрешно усмјерене, да ће докази одбране показати да он није крив и да ћете га ослободити - рекао је О'Саливен, обраћајући се судском вијећу предсједавајућег Ијана Бономија. Бранилац је назначио да у вријеме које је обухваћено оптужницом Милутиновић, као предсједник Србије, није имао никаква овлашћења ни моћ да командује било којом јединицом полиције Србије или Војске Југославије које су дјеловале на Косову и Метохији. Он је рекао да је Милутиновић, осим тога, "особа која није била способна да учини злочине за које је оптужен", зато што "никада није имао склоности ка насиљу и увијек је тежио компромису и дијалогу". Као један од доказа за то, бранилац је навео да се Милутиновић усред НAТО бомбардовања Србије и СР Југославије, 24. априла 1999. године, у Приштини срео са лидером косметских Aлбанаца Ибрахимом Руговом. - Они су тада потписали заједничку декларацију и позвали на окончање непријатељстава и успостављање дијалога за проналажење мирног рјешења - истакао је О'Саливен. Он је као "неодржив и противан здравом разуму" одбацио навод оптужнице да су Милутиновић и делегација СРЈ и Србије "опструисали" преговоре у Рамбујеу и Паризу почетком 1999. године, изазивајући НAТО бомбардовање да би спровели циљ "заједничког злочиначког подухвата" и протјерали већину Aлбанаца са Космета. - Окривити српску делегацију за пропаст преговора је обмањивање - нагласио је О'Саливен. Он је напоменуо да постоје докази да је преговарачки тим из Београда, укључујући Милутиновића, у Рамбујеу прихватио политички дио споразума, који су Aлбанци одбили, и изразио спремност да у Паризу преговара о његовој примјени и међународном присуству на Косову и Метохији. Милутиновићев бранилац је подсјетио и да су свједоци оптужбе Волфганг Петрич, који је у Рамбујеу био изасланик ЕУ, те Ветон Сурои, албански преговарач, потврдили да је амерички државни секретар Мадлен Олбрајт иза леђа српске делегације и званичника ЕУ понудила Aлбанцима референдум о независности Космета у року од три године, ако прихвате споразум. Послије уводне ријечи, Милутиновићева одбрана је пред судије извела свог првог свједока, професора уставног права из Београда Ратка Марковића, који је прије и током сукоба на Косову и Метохији био потпредсједник Владе Србије, а на преговорима у Рамбујеу и Паризу је предводио делегацију СРЈ и Србије. Осим Марковића, у одбрану Милутиновића свједочиће још само два свједока - Живота Ћосић, који је 1999. био министар енергетике и координатор за Космет у Влади Србије, и Јован Којић, Милутиновићев лични секретар. ОСУМЊИЧЕНИ Заједно са Миланом Милутиновићем, за присилно премјештање, депортације, убиства и прогон косметских Aлбанаца у првих шест мјесеци 1999. године, оптужени су тадашњи потпредсједник Владе СРЈ Никола Шаиновић и генерали Драгољуб Ојданић, Небојша Павковић, Владимир Лазаревић и Сретен Лукић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.