Тужилаштво наставило извођење доказа на суђењу Војисл

На почетку засједања предсједавајући судија рекао да је трочлана судска комисија, коју је именовао предсједник Хашког трибунала, одбацила захтјев тужиоца за изузеће судије Хархофа. Оптужба извела другог свједока

ХAГ - Суђење Војиславу Шешељу пред Хашким трибуналом настављено је јуче исказом другог свједока оптужбе Горана Стопарића, пошто је одбијен захтјев тужилаца за изузеће судије Фредерика Хархофа, јавила је Бета. Лидер Српске радикалне странке оптужен је за злочине над несрбима у Хрватској, Војводини и БиХ 1991-1993. Предсједавајући судија Жан-Клод Aнтонети рекао је на почетку засједања да је трочлана судска комисија, коју је именовао предсједник Трибунала Фаусто Покар, одлучила да одбаци захтјев за изузеће судије Хархофа из Данске, али није дао образложење. Тужилац Кристина Дал прошле недјеље је затражила изузеће судије Хархофа зато што је 1993, као волонтер у данском Хелсиншком одбору за заштиту људских права, узео изјаву од Исака Гашија, који би на суђењу Шешељу требало да буде свједок о злочинима у Брчком 1992. године. Послије процедуралне расправе, оптужба је пред судије извела свог другог свједока, Горана Стопарића, који је, као бивши припадник паравојне формације "Шкорпиони", пред Трибуналом већ свједочио на суђењу бившем предсједнику Србије Милану Милутиновићу и саоптуженима за злочине на Космету. Стопарић је на почетку исказа рекао да је 1991. као добровољац у Територијалној одбрани учествовао у борбама у Источној Славонији и да су позиве добровољцима упућивали Шешељ и СРС, али "не само они", већ и лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић. Стопарић је потврдио да су добровољци које је Српска радикална странка упутила на ратиште починили злочине у Вуковару у јесен 1991. године. У то вријеме, као командир вода у одреду Лева суподерица, састављеном од добровољаца СРС-а, Стопарић је посвједочио да су у стријељању око 200 хрватских заробљеника на фарми Овчара, у новембру 1991, учествовали добровољци звани Топола и Жорж, који су се тиме "хвалили" пред саборцима. Свједок је рекао и да је "по закону" одред Лева суподерица, којим је командовао Милан Ланчужанин, звани Камени, током борби у Вуковару био у саставу и под командом Прве гардијске бригаде ЈНA. Припадници Леве суподерице, међутим, сматрали су, по ријечима Стопарића, да је њихов "главнокомандујући војвода Шешељ", а командант Ланчужанин је говорио да је "Шешељ организовао и на ратиште упутио добровољце". Везу између сједишта СРС-а у Београду и јединице одржавао је начелник штаба Леве суподерице Слободан Катић. Током обиласка добровољаца за вријеме битке за Вуковар, Шешељ је храбрио борце да истрају и пуцао на једну кућу у правцу гдје су се налазиле хрватске снаге, рекао је свједок. Стопарић је прецизирао да је "дан-два" послије догађаја на фарми Овчара, 20. новембра 1991, сазнао да је почињено "стријељање ширих размјера", а да му је претходно командант Ланчужанин рекао да се на тој локацији "нешто догађа". Изјавио је и да му је добровољац звани Топола 1992. у Брчком потврдио да је "учествовао" у догађају на Овчари. "Како је могао учествовати? Човјек као Топола могао је само убијати", казао је свједок. Да је клао заробљенике на Овчари, према Стопарићевом исказу, хвалио се и Ђорђе Шошкић, звани Жорж, који је у његов вод у саставу Леве суподерице дошао из Крушевца "у организацији СРС-а". Будући да Шошкић због физичке слабости није ишао у борбу, већ је "кувао кафу и чај" саборцима, Стопарић му у прво вријеме није вјеровао, али су касније полицијска истрага и суђење у Београду за злочин на Овчари показали да је он говорио истину. Тужилац Кристина Дал наставиће сутра да испитује свједока Стопарића. ОПТУЖНИЦA Лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ оптужен је за прогон, убиства, мучење, депортације, присилно премјештање, окрутан третман, пљачку и безобзирно уништавање насеља у Хрватској и БиХ, као и за протјеривања Хрвата из војвођанског села Хртковци, 1991-1993. године. ДОБРОВОЉAЦ ТОПОЛA Свједок је рекао да је добровољац звани Топола злостављао и убијао цивиле и у сабирном центру "Велепромет", у данима пошто је ЈНA 18. новембра 1991. преузела контролу над Вуковаром. Нагласио је да је чуо да је Топола у "његовом приватном затвору" малтретирао и силовао 20-годишњу жену, коју је оптужио да јој је муж хрватски екстремиста, а затим је убио и бацио у бунар. - Командант Ланчужанин је, пошто смо га обавијестили шта се десило, отјерао Тополу из јединице, чуди ме да га није и убио, али је он остао у Вуковару и виђао сам га... Касније, 1992. био је са добровољцима из Руме у Зворнику и Брчком и заједно смо учествовали у неколико акција - рекао је Стопарић, додајући да Тополи никада није суђено, јер је погинуо "не на ратишту, него у несрећи у Србији".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.