Тамна бројка силовања: Колико случајева никада не буде пријављено?

БАЊАЛУКА - Силовање је кривично дјело, али начин на који се о њему говори и даље често зависи од тога ко је починилац. Док институције нуде бројке, а дио јавности релативизује насиље у браку, жртве најчешће остају саме, између закона и тишине.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске за Aloonline наводи да је у периоду од 2016. до 2025. године евидентирало укупно 80 кривичних дјела силовање из члана 165. Кривичног законика РС. У 2016. години евидентирано је 10 случајева, 2017. седам, 2018. године 13, 2019. пет, 2020. пет, 2021. четири, 2022. шест, 2023. године 15, 2024. три и 2025. године 12.

Шта је донијела измјена закона?

У одговору се наводи и да су измјенама Закона о заштити од насиља у породици РС, које су ступиле на снагу 2020. године, уведене обавезне процјене ризика у случајевима насиља у породици, укључујући и сексуално насиље. Из МУП-а истичу да полиција по пријави поступа одмах, процјењује ризик и, по потреби, укључује центре за социјални рад и здравствене службе, те да полицијски службеници пролазе обуке за рад у случајевима насиља у породици.

Међутим, није дато појашњење о процјенама колико случајева силовања остане непријављено, иако међународна истраживања и пракса указују да „тамна бројка" може бити велика, пише Ало.

Према ОСЦЕ-овом истраживању о добробити и безбједности жена у БиХ, велики дио насиља никада не дође до институција, јер страх, неповјерење и осјећај да систем неће заштитити жртву често пресијеку причу прије првог корака.

Трновит пут до пресуде

Чак и када до пријаве дође, судска пракса показује да пут до пресуде није једноставан. Према подацима ВСТС-а и анализе пресуда, у БиХ је током 2018. и 2019. године пријављено 126 силовања, а судови су изрекли 38 пресуда, док су затворске казне добила 24 починиоца.

Такви подаци појачавају дилему: ако се велики број случајева никада не пријави, а дио пријављених не заврши затворском казном, јасно је зашто многе жртве одустану још прије првог корака.

Шта кажу психолози?

Психолог Ана Шатара раније је за Aloonline наглашавала да сексуално насиље оставља дубоке посљедице, а код жртава се често јављају кривица, срам, анксиозност и губитак повјерења у сопствене процјене.

Управо тај психолошки терет често одлучује хоће ли жена проговорити или остати у тишини.

Како систем функционише у пракси?

Када је ријеч о пријави силовања, први корак је обраћање полицији, лично у најближој станици или путем броја 122. Жртва се може обратити и центру за социјални рад, а у случају потребе укључују се и здравствене установе ради прегледа и документовања повреда.

СОС линије

На располагању су и СОС линије за жртве насиља, у Федерацији БиХ 1265, а у Републици Српској 1264. Позиви су бесплатни и анонимни, а жртве могу добити информације, психолошку подршку и упуте коме даље да се обрате.

У БиХ постоје и сигурне куће које обезбјеђују привремени смјештај и подршку женама и дјеци који су претрпјели насиље.

Силовање у браку: Статистика без одговора

Иако званични подаци МУП-а РС показују број евидентираних силовања, остаје нејасно колико се тих случајева односи на насиље унутар брачне или партнерске заједнице. У достављеном одговору за Аloonline није прецизирано да ли МУП води посебну евиденцију о случајевима сексуалног насиља у брачној или партнерској заједници, нити колико се од евидентираних случајева односи на насиље унутар интимних односа.

Управо је питање насиља у браку једно од најконтроверзнијих у јавности.

Социолог Ведаран Француз раније је упозорио да дио друштва брак и даље посматра кроз призму трајне обавезе, а не кроз принцип пристанка.

- Када се таква схватања нормализују, сексуална присила се релативизује и своди на ‘приватни проблем’, умјесто да се препозна као насиље - навео је он.

Шатара наглашава да сексуално насиље у браку има посебно разарајуће посљедице јер долази из односа који би требало да буде сигуран.

- Када се насиље догађа у оквиру интимног односа, повреда осим што је тјелесна, дубоко је емоционална и психолошка - рекла је она.

Додаје да су многе жене одрастале у увјерењу да је сексуални однос у браку обавеза, без обзира на личну вољу.

- Друштво жене учи да сумњају у себе, а не у насиље - истакла је Шатара, подсјећајући да је пристанак неопходан сваки пут, без обзира на брачни статус.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.