Сукоб у зеничком затвору - Вељановић против Гашија

ЗЕНИЦА - У Казнено-поправном заводу Зеница траје сукоб између Анђелка Вељанчића и Мухамеда Алија Гашија. Као разлог се спомиње то што је Гаши близак Ђорђу Ждрали, о чему се наводно хвали и у затвору, док је Вељанчић (што и не крије) пријатељ Дарка Елеза, који је већ годинама у жестоком сукобу са Ждралом. Посљедица свега је изношење информација о неким догађајима и убиствима у БиХ која још увијек нису расвијетљена

У септембру 2010. Врховни суд ФБиХ потврдио је пресуду Кантоналног суда у Сарајеву и осудио Мухамеда Алија Гашија на 17 година затвора јер је био вођа организиране криминалне групе која је починила више кривичних дјела у периоду од 2004. до 2008. међу којима су и покушај убиства, нелегално посједовање оружја, противправно заузимање некретнина од опћег значаја... све "у циљу заштите дјеловања злочиначког удружења, а ради омогућавања несметаног дјеловања и елиминације непријатеља удружења". У свему томе "улоге организатора и чланова биле су подијељене и разграничене па је Мухамед Али Гаши имао надређен положај унутар групе".

На тајном задатку Прије овог процеса Гаши је хапшен због сумњи да је учествовао у убиству Рамиза Делалића, а с њим је тада сумњичен и Насер Кељменди, но након тога сва истрага око Делалићевог убиства је усмјерена на Гашија и посљедња тачка оптужнице теретила га је управо за Делалићево убиство. То је једина тачка оптужнице која није оказана на суду. С новим детаљима из случаја Турковић појављују се информације да је Кељменди успио све доказе "посушити" захваљујући свом пријатељу Фахрудину Радончићу који му је организирао састанке с неким кључним људима који су водили истрагу око Делалићевог убиства. Очито свјестан да је жртвован у игри са пуно већим улозима Гаши о овоме никад није проговорио и послушно је отишао на издржавање казне у Зеницу.

У мају 2009. Кантонални суд у Сарајеву осудио је Анђелка Вељанчића (Врховни суд је у октобру потврдио ову пресуду) на десет година затвора због пљачке Привредне банке у Сарајеву када је однесено више од два милиона еура. Била је то највећа икад изведена пљачка у Сарајеву. Вељанчић је "пао" због ДНК који је пронађен на мјесту пљачке, а каснијом анализом је доказано његово учешће.

Прије овог поступка Вељанчићу је суђено у РС-у под оптужбом да је изнудио 360 марака од Немање Шотре и Дражена Рајића. Иако га је првостепени суд осудио на затворску казну, Врховни суд РС-а га је ослободио. Вељанчић је тада у судници рекао: "Часни суде, ово је монтиран процес и немојте ми судити за разноразну ’клошарију’, мене терете за много тежа кривична дјела и пљачку преко два милиона еура, чека ме 30 година робије, а ви сте ми монтирали процес због 360 марака. У време кад се ово догодило ја и Миљановић смо били у Лукавици код мог кума Дарка Елеза. Не играјте се са мном, јер ко се мене ухвати, неће заноћити. Кад треба Милораду Додику спасити живот, онда мене зову. Зар треба да убијем трудницу па да ме ослободите? Доказујте ко је убио Милана Вукелића, оканите се мене, јер ме свакако чека робија. Немојте да упетљавам Владу РС и разне опасне људе, јер ви не знате ко сам ја. Кад-тад ћу доказати ко су неки људи. Па не може свако да ми скаче за врат... Ја сам помогао да се реши убиство кик-боксера Бобана Илића из Бијељине, Љубише Савића Маузера. Јебо вам СДС, матер!" Након изрицања пресуде сарајевског суда Вељанчић је пребачен у зенички затвор на издржавање казне.

Анђелко Вељанчић за Дане тврди да неће насјести на политику служби и "карту да се тамо сви криминалци побију" те да неће дозволити да га "рокну као Рамиза". У Београду се у одређеним круговима говори да су Вељанчић и Елез радили за тајне службе за посебне намјене и били у "тиму за елиминацију по потреби уз надзор агента резидента".

Кинески меци: ћа-ту "Желим да кажем да сам ’98. и ’99. слушао кинеске метке ћа-ту по Косову и Метохији и много другова ми је на рукама умрло. Напомињем, другови су били и Муслимани, и Грци, и Чеси, и Срби и многи други. Сада је за мене гањање са Гашијем ’школица’ у односу на ратове на 30 степени по Ругови. Плашим се да се не деси што се десило Зокију Ђинђићу. Нема потребе за ’прикривањем’ професионалаца у МУП-овима јер су велика пријетња за друштво. Верујте да знате како добију крила уз подршку криминалаца, ви би их голим рукама растргли. То су продане душе које за 5 – 10.000 КМ дете продају", испричао је Вељанчић за Дане.

Вељанчић тврди да је у убиство Рамиза Делалића био укључен Мухамед Али Гаши (што нам је прошле седмице потврђено и у Београду), да је убиство извршио Страхиња Рашета док му је Митић чувао леђа. Даље прича: "Милана Митића упознао сам преко мог друга Далибора Ристића званог Дабе. Требали су убити Дарка Елеза и мене па смо их прекомандовали у једину и праву јединицу Делте и док су били код нас били су ко тамбуре. Чим су отишли, то је варање, клемпање. Рашета је Ћелу убио из импровизираног простора, с леђа рафалом, и овјерио га колтом у сљепочницу. Зна се и у чијем стану су спавали у Сарајеву. Они нису само због Рамиза дошли у Сарајево. Гаши им је обећао да ће им за дуг који им је дуговао наместити једног криминалца који је убијен касније. Рамиз је ту ноћ кад је убијен требао отићи из БиХ и нико сем њега, једне жене и једног државног упосленика није знао за то."

Касније је Рашета настрадао у Београду приликом постављања експлозива под џип – Милана Митића. Но, Вељанчић тврди: "Рашета је брутално убијен, није се убио. Страхиња је преживео 3-4 атентата и никако себи не би дозволио да направи такву грешку (званично је саопћено да је постављао експлозивну направу која се активира на топлоту, а како је мотор џипа недавно радио, активирала се...). Требао је бити убијен и Митић. Да је вани (тренутно је у затвору, прим. аут.) убили би га к’о кера. Нека кажу агенти коме је Митић у Ужицу у затвору све испричао. Постоје особе које ће доћи и све испричати о убиству Рамиза, имају снимак, оружје, све, само што ће тада 40-так људи бити похапшено. Свако ко слаже причу да је Лаки то урадио индиректно је укључен у Ћелино убиство. Једина истина је да га је убио Страхиња. И то није знао кога убија. Речено му је да је то неки локални шибаџија."

О информацијама које износи Вељанчић каже: "Седио сам са Страхињом и Митићем и знам шта ми је и како речено. Гаши је иза убиства Рамиза. Што да ја Гашија симпатишем, што ми псује српску мајку, хвали се Шкобама и Ђоком... Није он свестан да псује и лаје на људе који му животом управљају. Језик га је на крају и довео на робију. Треба да зна Гаши да то што појединци из Управе КПЗ шурују са њим и уносе му телефон на сат-два и одају информације које не смеју, треба да зна да велики тим људи ради на случају Гаши."

Које, бре, црне шеве?  

"Не занимају ме људи попут Зијада Турковица и Ждрале, јер сам и сам у затвору и првенствено вам се обраћам због чланка у Авазу од 24. 1. 2012. у вези Рамизовог убиства. Ту причу могу да причају малој деци, које бре црне шеве. Нека се већ једном изјасне ти агенти и направе паралелу измедју извршиоца и налогодавца. Бакир Изетбеговиц нема везе са убиством Ћеле Рамиза. Убрзо ће све да се види, постоји снимак убиства."

Дани

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.