Суди ми нелегалан суд

Оспоравајући наводе у оптужници о "удруженом злочиначком подухвату" Шешељ сматра да то нема упориште у међународном кривичном праву и националним законима и подсјетио да статутарне норме Хашког трибунал инсистирају на индивидуалној, а не колективној одговорности

ХAГ - Лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ, коме је прекјуче, послије готово пет година чекања у притвору, почело суђење у Хашком трибуналу, јуче је, умјесто уводне ријечи одбране, започео са давањем изјаве оптуженог, јавио је Танјуг. Шешељ, који се брани сам, своју изјаву је започео констатацијом да му суди нелегитимни и нелегални суд, основан по диктату Сједињених Aмеричких Држава. Хашки трибунал је антисрпски, јер се Србима изричу неупоредиво веће казне него муслиманима, Aлбанцима и другима, рекао је Шешељ, додајући да се фалсификује новија српска историја, као то да се десио геноцид у Сребреници и да је тамо погубљено седам хиљада муслимана, иако је, како је навео, тамо пронађено 2,5 хиљада лешева. - Овдје ми се суди, јер сам постао неподношљив Aмериканцима - навео је Шешељ указујући да је то због тога што су он и његови људи кренули у обарање марионетског режима који су поставили послије 5. октобра 2000. у Београду. Суђење Шешељу, који је оптужен за ратне злочине над несрбима у БиХ и Хрватској и за прогон хрватског становништва из дијела Војводине од 1991. до 1995. године, почело је прекјуче вишечасовним давањем уводне ријечи тужиоца Кристин Дал, која је рекла да се Шешељ, заједно са водећим структурама моћи, залагао за стварање "Велике Србије". У наставку суђења Шешељ је оспорио концепт удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ, према оптужници, био трајно протјеривање несрпског становништва са територија које су сматране српским. Он је истакао да удружени злочиначки подухват нема упориште у међународном кривичном праву, као ни у националним законима и да се, иако статутарне норме хашког Суда инсистирају на индивидуалној одговорности, конструкцијом удруженог злочиначког подухвата уводи колективна одговорност, под коју се у Трибуналу редовно подводи држава Србија. - Депласирано је судити онима који су се супротставили нелегитимном, једностраном отцјепљењу од Југославије - рекао је Шешељ, истичући да су учесници удруженог злочиначког подухвата били они који су радили на разбијању Југославије, а не они који су жељели њено очување. - Нико жив у Србији 1990. и 1991. године није желио рат, већ су га жељели они који су једнострано прогласили отцјепљење - нагласио је лидер радикала, истичући да границе федералних република нису биле међународно признате границе већ да су биле признате само границе Југославије. Шешељ је изјавио да то што му Тужилаштво на терет ставља концепт "Велике Србије" значи да не разумије тај концепт. Он је навео да је "Велика Србија" идеологија Српске радикалне странке, укоријењена у протеклих више од 300 година и да подразумијева јединство свих Срба. Шешељ је негирао наводе тужиоца да се залагао за хомогену "Велику Србију", наглашавајући да је "Велика Србија" дугорочни циљ СРС-а и да њима никада није на памет пало да протјерају милион-два људи, већ да их национално освијесте и да схвате да су и они Срби. Шешељ се, тачку по тачку, освртао на завршни претпретресни поднесак тужилаштва, негирајући да је почетком 1990. био један од најистакнутијих политичара, са значајном политичком моћи, наводећи да је те године био у затвору три пута и да му ни партија тада није била регистрована. Он је одбацио да је планирао удружени злочиначки подухват, јер је, како је рекао, тада само планирао како да збаци режим Слободана Милошевића. Шешељ је завршио изјаву, а суђење ће бити настављено 11. децембра исказом првог свједока оптужбе Ентонија Обершала, који је сачинио анализу Шешељеве пропаганде и њеног утицаја. Екранизација избора Војислав Шешељ је, као смијешне, одбацио тврдње тужилаштва о његовим пропагандним техникама, као и тврдње да је био привилегован у медијима почетком деведесетих, помињући књигу "Екранизација избора", у издању недјељника "Време" 1993, гдје је наведено да је СРС најмање заступљена у државним медијима. Суђење ријечима ЊУЈОРК - Суђење Војиславу Шешељу, које би могло да буде посљедњи велики процес пред Хашким трибуналом, вјероватно ће остати упамћен као јединствен случај у аналима Трибунала - зато што се Шешељу не суди због дјела, већ због ријечи, оцијенио је у најновијем броју магазин "Тајм" из Њујорка. "Тужилаштво Хашког трибунала не терети Шешеља да је физички злостављао било кога или да је био дио командног ланца по чијем наређењу су вршена масовна убиства и други злочини... Умјесто тога, Шешељ је оптужен да је 'сијањем отровних идеја' и ватреним говорима подстицао друге на ратне злочине", написао је "Тајм". Aмбициозна оптужница би могла да буде, додао је њујоршки мјесечник, посљедњи велики случај пред Трибуналом, који би требало да оконча рад до краја 2008, а жалбене поступке до 2010. године. "Постоји, међутим, могућност да се суђење Шешељу претвори у ругање правди, па чак и да донесе Шешељу додатне политичке поене у Србији, у којој је његова странка најјача у парламенту, а многи грађани га сматрају херојем", навео је "Тајм".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.