Фото: Станишића и Мандића влада није могла да контролише
ХAГ - Одбрана бившег министра полиције босанских Срба Миће Станишића јуче је у унакрсном испитивању првог премијера владе на Палама Бранка Ђерића сугерисала да свједок није имао "ниједан професионални разлог" за приговоре које је 1992. године износио на Станишићев рад и за инсистирање на његовој смјени, преноси Сенсе.
Станишић се заједно са бившим начелником Центра служби безбједности Стојаном Жупљанином терети за злочине полиције над Муслиманима и Хрватима 1992. у БиХ.
Ђерић је у главном испитивању рекао да је Станишић комуницирао директно са Радованом Караџићем и "прескакао" владу и да је, због немогућности да контролише Станишића и тадашњег министра правосуђа Момчила Мандића, био принуђен да у октобру 1992. године поднесе оставку на мјесто премијера.
Станишићев бранилац Слободан Зечевић је свједоку замјерио што на сједници Скупштине на којој је прихваћена његова оставка није одговорио на Станишићеве оптужбе да "премијер Ђерић нема професионалних аргумената" да тражи смјењивање министра унутрашњих послова, већ то чини искључиво зато што је Станишић "Радованов човјек".
Ђерић је јуче то назвао "баналисањем разлога" и покушајем Станишића да себи "обезбиједи алиби" за пропусте у раду.
Бранилац је, међутим, остао при тврдњи да је узрок Ђерићевог незадовољства радом министра полиције било његово "концептуално размимоилажење" са Караџићем.
У кратком унакрсном испитивању бранилац Стојана Жупљанина указивао је да полиција није имала контролу над припадницима паравојних формација.
Он је свједоку предочио документ Главног штаба ВРС из августа 1992. године у којем се наводи да "неки руководећи људи" из ЦСБ Бања Лука имају утицај на паравојну формацију Српске одбрамбене снаге (СОС). У документу, такође, пише да је дио те групе "инкорпориран" у специјални одред милиције ЦСБ Бања Лука, али да се "не налазе под стварном контролом ЦСБ".
На крају истог документа, истакао је бранилац, закључено је да "сваки наоружани Србин мора бити под јединственом командом ВРС", чиме је сугерисао да је војска, а не полиција била надлежна за паравојске и остале "наоружане Србе".
Свједок се сложио да то пише у документу у који, каже, никада раније није имао увид.
Aдвокат Слободан Зечевић је прочитао дијелове писма које је средином јула 1992. године Станишић упутио Караџићу, жалећи се на рад премијера Ђерића. Свједок је писмо назвао "маневром" Станишића који је, каже, "кренуо у противофанзиву" и код Караџића покушавао да издејствује смену премијера.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.