Случај нестанка дјечака из Зенице који никада није ријешен

ЗЕНИЦА - У документарном видеу којег је објавио Јутјуб канал под називом Зеница кроз објектив, истражен је један од најзагонетнијих случајева нестанка дјетета у бившој Југославији.

Ален Бјелошевић, четверогодишњи дјечак из Зенице, нестао је 6. априла 1986. године док се играо на обали ријеке Босне. Иако је ријека била плитка, а десетак рибара присутно, нико није примијетио тренутак нестанка.

Кроз архивске податке, визуалне реконструкције и свједочења породице, покушавамо разумјети шта се могло догодити тог дана. Видео садржи аутентичне визуалне приказе насеља Билмишће, ријеке Босне, као и фоторобот могућег изгледа Алена данас.

Била је недјеља, сунчан прољетни дан у насељу Билимишће. Четверогодишњи Ален Бјелошевић играо се на обали Босне са старијим братом Аднаном и још неколико вршњака. Парадокс ове приче је што ријека тада није била пуста. На њој је било десетак рибара, а међу њима и Аленов отац Тахир са својим братом Шерифом. Сви су били ту, у кругу од тридесет метара од куће. Око 12:30 сати, Аднан се на тренутак одвојио од Алена и кренуо у кућу да од мајке Лејле узме шниту хљеба за обојицу. Задржао се кратко, можда свега тридесетак секунди. Када је изашао на улицу, Алена више није било.

Потрага је почела истог трена. Отац, рођак и брат су одмах кренули низводно према мосту који је тада био у реконструкцији. Тамо су затекли несвакидашњи призор: један од тридесетак радника држао је у рукама Аленову нову лопту. Радник им је рекао да је лопту дохватио из воде само неколико тренутака раније.

Могућност да се дјечак утопио породица и стручњаци су одмах одбацили. Ријека је тог дана била толико плитка да би је Ален могао прегазити, а немогуће је да нико од присутних рибара не би примијетио дијете у води. Рониоци су данима претраживали сваки центиметар корита, али нису пронашли апсолутно ништа.

Ален је био изузетно комуникативан и радознао дјечак. Знао је како се зове, како му се зову родитељи и гдје станује. Породица вјерује да је неко искористио тих тридесет секунди Аднановог одсуства, пришао Алену и једноставно га одвео. Постоји нада да Ален и данас живи негдје у иностранству, можда под другим именом, несвјестан свог поријекла. Али, постоји један непобитан доказ који може открити истину.

Ален има специфичну ресицу десног уха која није у потпуности срасла и разликује се од лијеве за око један центиметар. Његова сестра Ламија, која се родила тек након нестанка, одрасла је уз празно мјесто за столом и приче о брату којег никада није упознала. Она данас води ову потрагу, поручујући брату: "Ти си нестао, ја сам се родила. Моја жеља да те упознам никада неће проћи".

Године 2018., стручњаци су израдили фоторобот како би Ален могао изгледати као одрастао човјек. Објава је пробудила наду уз поруку: "Ја овог лика знам". Свака нова информација враћа стару бол, али и снагу да се не одустане.

Случај Алена Бјелошевића није само стари полицијски досије. То је подсјетник на крхкост сигурности и снагу породице која одбија да прихвати тишину. Ако сте осамдесетих година боравили у Зеници, или ако препознајете особу са фоторобота – проговорите. Можда Ален управо сада гледа овај видео. Можда сте то баш ви. Подијелите ову причу. Јер нада у Билимишћу никада није умрла, преноси Радио Сарајево.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.