Пријављено 100 случајева корупције, оптужене 32 особе

БАЊАЛУКА - Корупција у Републици Српској дубоко је укоријењена и системски проблем, што говоре и пријаве које су лани упућене на адресу Републичког тужилаштва.

Тако је ова правосудна институција током прошле године примила чак 100 пријава за коруптивна кривична дјела. Како су истакли у Тужилаштву највећи број пријава односи се на злоупотребу службеног положаја или овлашћења. Нагласили су да су на основу истрага и пријава лани тужиоци подигли 17 оптужница против 32 особе због коруптивних кривичних дјела.

- Подигнуте су три оптужнице за кривично дјело злоупотреба службеног положаја или овлашћења, четири за примање мита, а по пет оптужница за кривична дјела давање мита и трговина утицајем - рекли су нам у Републичком јавном тужилаштву.

Појаснили су да је током прошле године, до 25. децембра, у 58 предмета донесена наредба о неспровођењу истраге, док је у девет случајева издата наредба о обустави истраге. Током прошле године спроведено је неколико акција на сузбијању коруптивних кривичних дјела, али неке од њих још нису резултовале оптужницама, док су у некима донесене ослобађајуће пресуде. Једна од већих акција је и "Луна" спроведена с циљем истраге набавке респиратора од стране Фонда здравственог осигурања Републике Српске (ФЗО РС). Акција је спроведена због сумње да је поменута установа у вријеме пандемије вируса корона мимо правила и процедура набавила 165 респиратора, од којих 85 није погодно за употребу. Респиратори су испоручени здравственим установама и набавкама је буџет Српске, како сумња полиција, оштећен за четири милиона КМ. Фирма "Медиетик" од које су набављени зарадила је чак 12 милиона. Оптужнице у овом случају још нема. Лани су због сумње у разне злоупотребе између осталих спровођене истраге и против начелника општине Брод Зорана Видића, бившег градоначелника Приједора Миленка Ђаковића и још три особе. Међутим јавност још није упозната какав је исход ових случајева.

Током прошле године због корупције и разних малверзација подигнута је и потврђена оптужница против начелника општине Теслић и предсједника СДС-а Милана Миличевића и начелника Одјељења за просторно уређење у поменутој општини Николе Стокића. Међутим овај случај завршио је фијаском по тужиоца, односно ослобађајућом пресудом. Поменутом двојцу на терет је стављено да су починили злоупотребе и онемогућили инвеститору Алену Сеферовићу да добије употребну дозволу за зграду. Миличевић је оптужен да је тражио чак 100.000 КМ да посредује у добијању дозволе. Бањалучки Окружни суд сматра да оптужбе нису доказане.

Случај корупције који је лани такође завршио фијаском односи се на оптужбе упућене бившем професору Универзитета "Апеирон" Вељку Ђукићу да је у замјену за новац студентима давао оцјене. Након поновљеног суђења ослобођен је оптужби за примање мита јер, како сматра суд, нема доказа. Осим фијаска лани је било и осуђујућих пресуда за корупцију, али углавном су изрицане након признања кривице. Тако су на основу признања за примање мита осуђени дервентски полицајци Јован Зорић и Ненад Шаиновић на по годину затвора и по 30.000, односно 20.000 КМ новчане казне.

Између осталих лани су због корупције осуђени и инспектори Пореске управе РС Ђуро Ракић и његов колега Александар Милетић (41) из Српца. Они су признали да су од привредника Ђорђа. З. тражили 3.500 КМ да би му умањили пореске обавезе. Ракић је добио годину затвора и новчану казну од 20.000 КМ, а Милетић је осуђен на осам мјесеци и 10.000 новчане казне.

КАЗНЕ

Казне за коруптивна кривична дјела предвиђена у Кривичном законику Републике Српске нису нимало благе.

Кривични законик РС тако предвиђа казну од једне до пет, односно од двије до 12 година затвора за злоупотребу службеног положаја или овлашћења, док је за примање мита предвиђена казна од двије до 10 година. За давање мита предвиђена је казна од шест мјесеци до пет година, а за трговину утицајем од године до пет затвора. Међутим судећи према пресудама, ова кривична дјела углавном се кажњавају блаже.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.