Правда још није стигла џелате који су убијали и палили Србе

СРЕБРЕНИЦА - У сребреничком селу Брежани данас је служен парастос за 32 мјештана, од којих су 18 побиле муслиманске снаге из Сребренице и околних села на данашњи дан прије 34 године.

Парастос је служен и за 92 Срба из Брежана настрадалих у Другом свјетском рату и неутврђеног броја стријељаних у Првом свјетском рату, пострадалих од истог непријатеља, комшија муслимана и њихових потомака.

Парастос је служио сребренички свештеник Александар Млађеновић код Спомен-обиљежја подигнутом страдалим Брежанцима у протеклом рату у БиХ уз који су постављене двије плоче у облику крила на којима је описан почињени геноцид над Србима из овог села у три рата у 20. вијеку и уписана имена убијених у Другом свјетском рату.

Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих српских цивила и војника и положено је цвијеће уз спомен-обиљежје, које је након рата подигнуто у овом селу у знак сјећања на страдале.

Цвијеће су положиле делегације општине Сребреница, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила ове општине те чланови породица настрадалих мјештана.

Брежани су једно у низу српских села у сребреничкој општини у које су од априла 1992. године упале бројне муслиманске снаге из сусједних села и Сребренице под командом Насера Орића и починиле масован злочин над становништвом.

За овај злочин, као ни за остале масовне злочине над Србима овог краја, још нико није одговорао пред судовима, иако су жртве убијане на најсвирепији начин у својим кућама и двориштима. Неки су убијени, односно запаљени на спавању у кућама.

Начелник општине Сребреница Милош Вучић изразио је наду да ће кад-тад правда стићи почниоце злочина, те да је ово још једно мјесто страдања српског народа у Подрињу за које нико није кажњен.

"На нама је да се сјећамо настрадалих, да помињемо имена невиних српских жртава, да његујемо културу сјећања и одајемо почаст погинулима, те преносимо истину млађима да знају, памте да не би опет доживјели трагедију која је у три рата у 20. вијеку задесила ово село. А још се надамо да ћемо дочекати дан када ће српске жртве бити изједначене са другима", поручио је Вучић.

Он је додао да упркос страдањима живот на Брежанима није угашен и да се наставља.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић рекао је да су муслиманске формације из Сребренице у Брежанима наставиле континуирано убијање српског становништва и уништавања свега што је српско.

Злочин су починиле комшије из сусједних села које су поименично дозивале српске домаћине да изађу из кућа да их убијају.

"Српска жртва и српска суза нису исте као других за хашки и Суд БиХ и то је оно што посебно боли породице српских жртава", истакао је Којић и додао да је на живима обавеза да се о овим злочинима говори, да се не препусте забораву и да уче млађе нараштаје да им се зло не би поновило.

Којић је навео да су Срби на овом подручју изложени сталном притиску јер се жели наметнути и сачувати наратив да Срби нису страдали и да су криви за све што се дешавало у току рата на овом простору.

Мјештанин Милорад Марјановић каже, да је према информацијама до којих су касније дошли, око хиљаду наоружаних муслимана напало село, а за њима су ишле жене које су викале, лупале и стварале ужасну буку, галаму и панику идући у пљачку српске имовине.

"Било нас је око 70 у селу. Од тог броја око половине били су цивили жене и старци. Прво су из правца Осмача испалили неколико граната на Брежане и онда је почео општи напад, пуцњава и галама са свих страна. Пружали смо отпор и гинули. Неколицина нас је успјела да се извуче захваљујући рељефу и добром познавању терена те бујној вегетацији", навео је Марјановић.

Он је додао да се тада поновила 1942. година када су муслимани из сусједних села у усташким униформама напали Брежане и убили велики број мјештана и од те трагедије село се никада није опоравило.

Марјановић је истакао да породице погинулих и мјештани овог села осуђују рад правосуђа, не вјерују Суду БиХ и немају наду да ће Тужилаштво и Суд БиХ икада процесуирати почниоце злочина.

Марјановић истиче да су позната имена неких злочнаца јер су их преживјели препознали, али да је неке касније стигла Божја казна у коју једино вјерују породице погинулих из овог села.

Милева Ранкић преживјела је напад на ово село, али је тог дана остала без синова - двадесетогодишњег Мирослава и двије године старијег Драгослава, као и мужа Милисава.

"Овдје су ми побили дјецу и мужа. Прислужујемо им свијеће за покој душа. Уби их Насерова /Орића/ војска. Нападоше на село са свих страна. Настаде галама, вриска, лупање и урликање. Са свих страна су упадали, побише кога су стигли, опљачкаше и све попалише и нико ништа. Нико не одговара за оволико побијених људи код својих кућа. Гдје је правда и шта раде судови, да је побијено нечијих толико кокошки тражио би се кривац", истиче ова старица.

Милева је изгубила вјеру у правосуђе и очекује да ће оне који су јој убили супруга и синове на кућном прагу стићи Божија правда умјесто земаљске неправде.

"Године пролазе, а нико не реагује и нико не одговара за убијену моју и невину дјецу многих Српкиња", прича ова мајка.

Радинки Милошевић тог јутра је погинуо син Видоје и свекар Станко, а муж Милован рањен.

"Спавали смо кад је запуцало и почела галама и урликање, маса је кренула на село из свих околних муслиманских села, била их је пуна шума. Погинуо ми је син Видоје, и свекар Станко кога никад нисмо пронашли. Супруг и други син су рањени и успјели су се извући. Нико није одговарао за злочине зато што су убијени Срби. Једино вјерујемо да ће их Бог казнити", рекла је Радинка.

Нико није одговарао за злочин у овом и осталим српским селима у сребреничкој општини. То уноси додатно неповјерење у институције БиХ и онемогућава процес међунационалног помирење и стварања повјерења међу преосталим становницима ове општине, сматрају чланови породица несталих.

Преживјели подсјећају да су муслиманске снаге најприје у раним јутарњим часовима опколиле село и започеле пуцњаву, уз урлање и убијање свих које су стигли.

Под окриљем ноћи и јутарње магле те захваљујући познавању терена неки мјештани су успјели да побјегну у околне шумарке или да се сакрију у папрат и шикаре око села. Тако сакривени гледали су свирепа убиства недужног становништва. Заробљени су мучени, масакрирани и спаљивани, умирући у највећим мукама.

Најстарија жртва тог масакра био је 88-годишњи Станко Милошевић, а најмлађа 15-годишњи Љубомир Јосиповић. Међу убијенима било је пет жена.

Предсједник Савјета мјесне заједнице Брежани Милан Ранкић рекао је Срни да је од 70 предратних кућа у Брежанима обновљено 30 и да од 350 предратних становника само се тридесетак вратило и стално живи у селу.

"Село је страдало у оба свјетска рата, а највише у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском. Све је уништено, а нико није одговарао нити ће пред оваквим судством БиХ", говори Ранкић, који је штитећи цивиле био један од ријетких мушкараца који се успио извући из муслиманског окружења, а поред њега су погинулих његов стриц са двојицом синова.

Он је додао да у селу нема дјеце, да живе само старија лица.

"Имамо обновљену инфраструктуру, али народ је изгунуо, раселио се и помро. Љети буде нешто више народа јер долазе обрађују малину и након бербе одлазе у Сребреницу и највише у Србију гдје се већина иселила након страдања овог села на данашњи дан прије 34 године", појаснио је Ранкић.

Село Брежани је, као и остала села у Подрињу у која су упале муслиманске снаге, у потпуности опљачкано и спаљено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.