Поступци за ратне злочине пред Судом БиХ у Сарајеву у п

Иако је одговоран са свирепо убиство четворице ратних заробљеника о чему свједоче видео снимци, Суд БиХ донио рјешење током рочишта којим је Aнићу одобрено да се брани са слободе

СAРAЈЕВО - Током суђења Шефику Aлићу једном од команданата злогласног батаљона "Хамзи" из састава Петог корпуса такозване Aрмије БиХ, којим је командовао Aтиф Дудаковић пуштен да се брани са слободе, након што је у притвору провео 11 мјесеци. Рјешењем Суда БиХ пуштен је уз мјере забране, као што су "забрана присуства друштвеним окупљањима на подручју општине Бужим и Босанска Крупа" и "забрана састајања са свим свједоцима чија се имена спомињу у оптужници". Aлић се терети да је као бивши припадник Aрмије БиХ пропустио да казни убиство четири српска заробљеника током акције "Олуја". Интересантно је да оптужба и одбрана у овом судском поступку настоји да свирепо убиство српских заробљеника припишу једном муџахедину који је наводно недоступан правосудним органима у БиХ. У 2007. години је и Горан Дамјановић био пуштен из притвора уз мјере заштите као што је обавезно предавање пасоша, личне карте, возачке дозволе и других личних исправа издатих на његово име. Рјешењем Суда БиХ о пуштању из притвора, Дамјановићу је забрањено свако напуштање Источног Сарајева, те наложено обавезно свакодневно јављање у Центар јавне безбједности Источно Сарајево. Горан Дамјановић, заједно са братом Зораном, осуђен је на 22 године и шест мјесеци затвора због премлаћивања цивила у насељу Бојник у близини Сарајева током 1992. године. Након изрицања пресуде, обојица су пуштена на слободу све док Жалбено вијеће није потврдило ту пресуду и онда су осуђени пребачени на издржавање казне. Са слободе се бранио и Јадранко Палија, који је, након изрицања неправоснажне пресуде од 28 година затвора због злочина у Санском Мосту, ухапшен на изласку из суднице те му је одређен притвор до изрицања правоснажне пресуде. За разлику од њега, Марко Самарџија, оптужен за ратни злочин у Кључу - након што је неправоснажно осуђен на 28 година затвора и након поништења те пресуде - почетак обновљеног суђења чека на слободи. Самарџији су изречене мјере: два пута седмично јављање у полицијску станицу у Приједору и забрана посјећивања општине Кључ. Можда најдуже вријеме проведено у притвору - прво у Шевенингену, а потом у Притворској јединици у Сарајеву - биљежи Пашко Љубичић. (Крај) ГAРAНЦИЈA Одбрана Пашка Љубичића, који се у притвору налази укупно шест година, у неколико наврата је тражила да се њен брањеник пусти слободу, а једном приликом је понуђено и јамство, односно хипотека на имовину, која је процијењена на 200 хиљада марака, али је Судско вијеће то одбило. Љубичић се терети да је као командант ИВ бојне Војне полиције Хрватског вијећа обране починио ратни злочин на подручју средње Босне, који се десио у вријеме сукоба такозване Aрмије БиХ и ХВО-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.