Нестао град величине Калиновика или Хан Пијеска

Бањалука - У Републици Српској просјечно мјесечно себи живот одузме 27 особа, наводи се у подацима Министарства унутрашњих послова РС.

Према статистикама МУП-а РС у посљедњих 16 година убило се укупно 5.200 људи.

Када се ове црне бројке упореде са процјенама броја становника у РС може се закључити да је Српска од 1996. године због самоубистава изгубила више становника него што их живи у Калиновику или Хан Пијеску.

Највише самоубистава почињено је вјешањем, а затим ватреним оружјем. У периоду од 1996. до 2009. године забиљежено је више случајева самоубиства ручном бомбом. На овакав начин највише се људи по 30, убило 2002. и 2004. године. Највише самоубистава забиљежено је 2000. године кад се убило 390 особа.

Анализом броја самоубистава на годишњем нивоу уочено је да се број самоубистава лагано смањује, мада током претходних година није било израженијих осцилација.

У РС прошле године убило се 233 особе, од чега је 181 мушкарац. Претходне, 2011. године убило се 295, а 2010. године 257 особа. Прошле године највише се убило људи старијих од 50 година и то 166, док је шест особа било млађе од 18 година.

С обзиром на ове податке ако се узме да РС има око 1.433.000 становника, у просјеку се на 10.000 људи убију око три човјека.

Психолог Александар Милић казао је податак о 5.200 самоубистава за 16 година све треба да забрине. Он је истакао да то није у оквирима нормалног и очекиваног и да указује да је нарушено ментално здравље становника.

- Узроке нарушеног менталног здравља због чега људи најчешће и дижу руку на себе може се тражити у нездравом стилу живота. Осим тога узроци самоубистава су и економско и духовно безнађе у којем се људи налазе - објаснио је Милић.

Према његовим ријечима, неопходно је да друштво у цјелини чини више на превенцији и заштити менталног здравља људи.

- Првенствено школе, социјалне установе треба да посвете више пажње на грађењу здравог начина живота. Због тога је сада већи број разорених породица и бракова. Све то утиче на ментално здравље и може бити подстицај суициду - рекао је Милић и додаје да треба да се у очување становништва укључе и духовне институције.

За социолога Биљану Милошевић, укупан број самоубистава је катастрофалан показатељ. Према њеним ријечима главни узрок самоубистава на нашим просторима су социјалне прилике, незапосленост, сиромаштво и кризне ситуације.

- Код нас је углавном ријеч, стручним рјечником речено, о аномичним самоубиствима. Она су условљена разрушеним друштвеним системом, породицом, сиромаштвом, не могућношћу испуњавања обавеза. Таква економска и социолошка стања ударају на ментално стање личности - рекла је Биљана Милошевић.

Мотиви

Из МУП-а РС су саопштили да су на основу показатеља до којих се долази обрадом података о самоубиствима закључили да су главни мотив да неко себи одузме живот старост, страх од самоће и болести, нервно растројство везано за осиромашење, алкохолизам и бесперспективност. Наглашавају да је у новије вријеме међу разлозима за овај трагичан чин и немогућност отплате рата кредита. Наводе да се малољетници одлучују на овакав корак најчешће због неразумијевања и сукоба с родитељима, несређених односа у породици, или неуспјеха у школи.

Помоћ

Најбоља помоћ људима који су на путу према самоубиству је разговор с најближима и стручна помоћ.

- Свака особа која промијени понашање, постане депресивна може да буде на путу према самоубиству. Да би се то спријечило потребна је помоћ и рјешавање узрока које је стављају у такво стање. Потребно је људима омогућити запослење да могу економски о себи да се брину, разговарати с њима о проблемима - рекла је социолог Биљана Милошевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.