Драгомиру Милошевићу 33 године

У образложењу пресуде стоји да је под командом генерала Драгомира Милошевића Сарајево било под опсадом дуже од 15 мјесеци при чему су јединице Сарајевско-романијског корпуса отварали ватру из минобацача и снајпера по граду

ХAГ - Бивши командант Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске генерал Драгомир Милошевић осуђен је јуче у Хашком трибуналу на 33 године затвора због злочина над цивилима у посљедњим мјесецима опсаде Сарајева, која је трајала од 1992. до 1995. године, јавио је Танјуг. Судско вијеће је Милошевића прогласило кривим за злочине против човјечности и кршење закона и обичаја рата. У образложењу одлуке је наведено да је, под командом Милошевића, Сарајевско-романијски корпус држао опсаду Сарајева више од 15 мјесеци, све до краја сукоба у новембру 1995. године. Судско вијеће је утврдило да је Сарајевско-романијски корпус током опсаде користио, између осталог, снајпере и минобацаче. У минобацачким нападима много је становника Сарајева погинуло и рањено, а Судско вијеће посебно је издвојило инцидент на пијаци Маркале 28. августа 1995. године, када су у минобацачком нападу погинула 34 цивила, а рањено 78. Судско вијеће је закључило да је тај напад извео Сарајевско-романијски корпус. Судско вијеће је навело да је Милошевић "чврсто држао у својим рукама командни ланац" и да је благовремено био обавјештаван о активностима својих јединица. Милошевић је, између осталог, дозволио и употребу модификованих авионских бомби, огромне експлозивне снаге, без оправдане војне сврхе. Милошевић се предао Трибуналу 3. децембра 2004, а суђење му је почело 11. јануара ове године. Милошевић је осуђен по пет тачака за терорисање, убиство и нечовјечно поступање током кампање снајперског дјеловања и гранатирања у којој је повријеђен и убијен велики број цивила у Сарајеву. Двије тачке (4. и 7.) за незаконите нападе на цивиле су одбачене. У образложењу пресуде Претресно вијеће је закључило да је Сарајевско-романијски корпус (СРК) Војске Републике Српске под командом генерала Драгомира Милошевића окружио и опсједао град Сарајево дуже од 15 мјесеци, до краја сукоба у новембру 1995. године. Претресно вијеће је закључило да је СРК користио неколико метода током оружаног сукоба, укључујући дјеловање снајпериста и гранатирање из минобацача. Вијеће подсјећа да је више свједока изјавило да "...у Сарајеву није било сигурног мјеста; Свако је могао погинути или бити рањен било гдје и било када". Претресно вијеће је закључило да је СРК под командом генерала Милошевића користио модификоване авионске бомбе, напомињући да су оне "изразито непрецизно оружје велике разорне моћи". Закључено је да је коришћење минобацача изазвало бројне погибије и рањавања међу цивилним становништвом. Претресно вијеће је нагласило да је инцидент на пијаци Маркале 28. августа 1995. године, у којем је погинуло 34, а рањено 78 цивила, био један од најгнуснијих. Претресно вијеће је закључило да је пијацу Маркале гранатирала ВРС. Оно је одбацило аргумент одбране да је гранатирање пијаце Маркале инсценирано од стране такозване Aрмије БиХ. Као командант СРК, генерал Милошевић је, како стоји у образложењу пресуде, "био на челу чврсто успостављеног командног ланца" и тако обезбиједио да "располаже ажурним информацијама о активностима својих јединица". У образложењу пресуде помиње се једна конкретна наредба коју је генерал Милошевић издао 6. априла 1995. у којој је наредио Илиџанској бригади да "одмах припреми лансер са једном авионском бомбом и пренесе бомбу за лансирање. У Храсници или Соколовић колонији изабрати најуноснији циљ гдје би биле највеће људске и материјалне жртве". Претресно вијеће је закључило да "је оптужени злоупотребљавао положај и да је својим наређењима планирао и налагао тешка и систематска кршења међународног хуманитарног права. Штавише, оптужени је редовно користио изразито непрецизно оружје велике разорне моћи, односно модификоване авионске бомбе". Претресно вијеће је узело у обзир вишекратно коришћење тог оружја као отежавајућу околност при изрицању казне, нагласивши да се вишекратним коришћењем модификованих авионских бомби Милошевић играо са животима сарајевских цивила. Генерал Драгомир Милошевић се предао Хашком трибуналу 3. децембра 2004. године. Суђење је започело 11. јануара 2007, а завршне ријечи су изнијете 9. и 10. октобра 2007. године. Пресуду Милошевићу (65) изрекло је Судско вијеће којим је предсједавао судија Патрик Робинсон. На крају суђења тужиоци су затражили да генералу Милошевићу буде изречена казна доживотног затвора. Његов бранилац београдски адвокат Бранислав Тапушковић предложио је судском вијећу да Милошевића ослободи зато што оптужбе нису доказане. Станисалав Галић Генерал Драгомир Милошевић је преузео команду над Сарајевско-романијским корпусом Војске Републике Српске од генерала Станислава Галића 1994. године. Галићу је суђено пред Хашким трибуналом за кривична дјела почињена током опсаде Сарајева и у новембру 2006. године одлуком Жалбеног вијећа осуђен је на доживотну казну затвора за злочине против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања. Притвор Генерал Драгољуб Милошевић је у четири тачке био оптужен за злочине против човјечности - убиства и нечовјечна дјела, а у три тачке за кршења закона и обичаја ратовања - незаконито терорисање цивила и нападе на цивиле од августа 1994. до новембра 1995. године. У складу с Правилника генерал Драгољуб Милошевић ће остати у притвору Хашког трибунала док се не спроведе жалбени поступак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.